Млада Лана Зорјан не престаје да ниже успехе у Србији и Европи

Поред главне награде, односно апсолутног победника такмичења, освојила је прву награду професионалног жирија, као и дечјег у категорији учесника од 12 до 14 година, као и многе специјалне награде спонзора. Добила је и прилику и да одржи солистички концерт са Прашком филхармонијом следеће године и да сними музички материјал са чешким радиом “Влтава”.

За Лану је такмичење у Чешкој било посебно, пошто је 1984. године познати виолиниста Стефан Миленковић ту био лауреат и, као и она, апсолутни победник свих категорија, али за СФР Југославију. Како каже млада уметница, није ни у једном тренутку сањала да може постићи исти резултат као Миленковић, који је у свету музике за многе узор. Она је, чак, у јулу прошле године имала прилику да две седмице похађа мастерклас Миленковића. Осим савета у вези технике и интерпретације, радили су на физичкој кондицији, контроли стреса и треме пред наступ, као и на психо- физичким припремама за наступ, дисциплини и организацији вежбања.

Лана има природну антистрес терапију, малу мацу расе регдол, коју је повела са саобом у Чешку и која јој је помогла да се смири и концентрише када јој је било најтеже.

-  Маца је путовала са нама комбијем пуних 12 сати у оба правца. Када ми је било најтеже, пред финале и када сам имала огромну трему и била под стресом, маца ми је одмах ускочила у крило и почела снажно да преде. Стрес и страх од наступа у финалу је био као руком однесен и успела сам да дам све од себе - присетила се Лана.

Осим Лане, и маца се прославила, пошто је на такмичењу у Чешкој постала маскота.

- Од кад знам за себе хтела сам да свирам виолину, иако је мама желела да будем пија-

нисткиња. Покушала са да научим да свирам клавир, али сам убрзо схватила да “није мој интрумент”. Виолину, пак, доживљавам као саставни део мога бића и без ње не могу ни да замислим свој живот - наглашава Лана. - Такмичим се од пете године и до сада сам освајала награде на више од 50 такмичења у 13 земаља Европе и стекла заиста велико искуство. Највећи мотив ми је да се такмичим и да напредујем, чујем мишљење стручњака, добијем ангажмане за концерте и упознам врхунске младе виолинисте из целог света.

Последње две године Лана је одржала и неколико солистичких концерата, и то у пратњи симфонијских оркестара у више Европских држава, те признаје да јој је сад потребан одмор.

- Имам већ заказане концерте где ћу бити солиста Симфонијског оркестра „Дунав“ у Будимпешти 14. октобра, затим следеће године отворићу 65. “Коцијан”, планирам да учествује на неколико такмичења... - набраја талентована Новосађанка. - Желела бих и да проширим свој репертоар са композицијама из различитих епоха јер сам до сада највише свирала романтизам, што ми је у карактеру, али да бих се развила у правог уметника морам да владам и другим стиловима. С обзиром да сам прескочила седми и осми разред основне школе, те сам редован ученик првог разреда средње школе, морам да до краја школске године завршим оба разреда, што је укупно више од 30 различитих предмета, тако да имам доста посла и око тога.

Као прво и једино дете са ових простора, Лана је у септембру 2021. године добила позив да учествује на престижном телевизијском такмичењу „Шелкунчик“ у Москви, у Русији. Тамо је освојила специјану награду Академије “Закхар Брон”, односно мастерклас у Швајцарској код чувеног проф. Брона.

- Атмосфера и рад на том семинару су ме заиста натерале да максимално изгурам своје границе и радим и напредујем више него што сам икада и мислила да је могуће. Али када сте у окружењу са најбољим виолинистима из целог света, онда морате да радите преко својих граница или да се вратите кући - појашењава Лана.

С обзиром на то да је Лана имала прилику да упозна вршњаке и из других држава, са сигурношћу истиче да су деца у Србији мултиталентована и надарена.

- Верујем да дете у себи носи много различитих талената и само је питање који ће се испољити - појашњава наша саговорница. - Таленат је важан да би се постигли врхунски резултати у некој области, али је потребан и велики рад, посвећеност, пожртвованост, као и сарадња с врхунским професорима. Имала сам срећу да од пете године радим са проф. Имреом Лакатошом са Академије уметности, а потом са проф. Иваном Аћимоски Жикић са Факултета музичке уметности у Београду. Свако дете треба да, уз подршку својих родитеља, потражи таленат који мора бити повезан с љубављу јер да бисте вредно радили и имали неопходну мотивацију за вежбање, посао морате и да волите. Дакле, љубав, таленат, врхунски педагози, одрицања и непрекидан и систематичан рад су, из мог искуства, права комбинација за успех.

С. Ковач

Фото: Приватна архива