Врт детињства: Леа и ја

Најавили су кишу, мора доћи након (пре)врелих дана. Ипак, мирно је вече, ваздух је „удишљив“, тутњи петак вече негде у далекој позадини и с друге стране смирује Шаде на метар од мене. Тренутак који је посебан баш зато што је усред бетонске yungе, опире се свету својом оазом које, можда, већ сутра неће бити.

„Леа, зар ово није нешто што си могла замислити икада“, питам се - себе млађу и себе сад управо овакву. И уверена сам да обе имамо исти одговор - не.

„Смеш ли“, питам их даље: „да замислиш колико си далеко од онога што си желела?“ Опет једногласно - не. „Зашто“, не одустајем. Врло једноставно - страх.

Леа не жели да јој се снови и машта уруше због непредвидиве будућности, а ја не желим да схватим колико сам изневерила млађу себе.

Јер, Леа никад није имала прекомпликоване снове, нереалне, филмске. (Добро, осим оне да ће освојити Оскара за главну женску улогу у некој супер-ултра драми.) Али, прегршт околности су се издешавале, на неке није могла да утиче, за неке је само она и кривац, и није могла да наслути овакву будућност. (Колико деце заиста и оствари све своје снове?)

Леа не би тако ни маштала да се неке ствари и ситуације нису десиле баш онако како су се десиле, пре него што је и она сама постојала. Да се мама није заљубила у тату, да није отишла за Итебеј, да нас није одвела на силна мора и бање деведесетих, да нас баш и ’99. није преселила за Житиште, па шта све још мање и више битно за причу...

А ја, већ увелико навршила године те моје младе маме, и не сећам се да сам и једном донела неку одлуку у животу а која је бар упола важна као било која њена. Истина, она је све тако радила планирајући мене, а онда и живећи за мене, касније и за брата, а ја... Па, ја седим у полумрачном двориштанцету негде на Телепу и секирам се што не видим звезде на небу, наоблачило се.

Није ми јасно како Леа није научила да буде таква на маму... Кад нешто жели и сматра да је исправно, зацрта циљ и оствари га, не питајући икога ишта. Како јој је баш то промакло? Можда бих сада била ближа Леи, и она мени, да смо обе биле упорније и истрајније.

Забога, па јарчеви смо у хороскопу!

        Леа Радловачки