Vrt detinjstva: Lea i ja
Ni večeras ne vidim zvezde, ovde, sa Telepa.
Najavili su kišu, mora doći nakon (pre)vrelih dana. Ipak, mirno je veče, vazduh je „udišljiv“, tutnji petak veče negde u dalekoj pozadini i s druge strane smiruje Šade na metar od mene. Trenutak koji je poseban baš zato što je usred betonske yunge, opire se svetu svojom oazom koje, možda, već sutra neće biti.
„Lea, zar ovo nije nešto što si mogla zamisliti ikada“, pitam se - sebe mlađu i sebe sad upravo ovakvu. I uverena sam da obe imamo isti odgovor - ne.
„Smeš li“, pitam ih dalje: „da zamisliš koliko si daleko od onoga što si želela?“ Opet jednoglasno - ne. „Zašto“, ne odustajem. Vrlo jednostavno - strah.
Lea ne želi da joj se snovi i mašta uruše zbog nepredvidive budućnosti, a ja ne želim da shvatim koliko sam izneverila mlađu sebe.
Jer, Lea nikad nije imala prekomplikovane snove, nerealne, filmske. (Dobro, osim one da će osvojiti Oskara za glavnu žensku ulogu u nekoj super-ultra drami.) Ali, pregršt okolnosti su se izdešavale, na neke nije mogla da utiče, za neke je samo ona i krivac, i nije mogla da nasluti ovakvu budućnost. (Koliko dece zaista i ostvari sve svoje snove?)
Lea ne bi tako ni maštala da se neke stvari i situacije nisu desile baš onako kako su se desile, pre nego što je i ona sama postojala. Da se mama nije zaljubila u tatu, da nije otišla za Itebej, da nas nije odvela na silna mora i banje devedesetih, da nas baš i ’99. nije preselila za Žitište, pa šta sve još manje i više bitno za priču...
A ja, već uveliko navršila godine te moje mlade mame, i ne sećam se da sam i jednom donela neku odluku u životu a koja je bar upola važna kao bilo koja njena. Istina, ona je sve tako radila planirajući mene, a onda i živeći za mene, kasnije i za brata, a ja... Pa, ja sedim u polumračnom dvorištancetu negde na Telepu i sekiram se što ne vidim zvezde na nebu, naoblačilo se.
Nije mi jasno kako Lea nije naučila da bude takva na mamu... Kad nešto želi i smatra da je ispravno, zacrta cilj i ostvari ga, ne pitajući ikoga išta. Kako joj je baš to promaklo? Možda bih sada bila bliža Lei, i ona meni, da smo obe bile upornije i istrajnije.
Zaboga, pa jarčevi smo u horoskopu!
Lea Radlovački