Интервју: Радован Карановић, тренер новог шампиона Словеније

У случају фудбалског тренера Радована Карановића, човека који је рођен у Дрвару (БиХ) пре 53 године, та сентенца дошла је до пуног изражаја. Иако није био у плановима да води екипу словеначког премијерлигаша Марибора, преузео је крајем септембра прошле године ту екипу с европским педигреом и довео је до титуле шампиона. Пуно подршку на том путу имао је од првог стрелца екипе, али и читаве лиге, Србобранца Огњена Мудринског, баш као и Ђорђа Ивановића, некадашњег фудбалера Спартака и Партизана.

- Сада већ давне 1990. године, дошао сам у Нови Сад из Дрвара и заиграо у дресу Кабела, на чијем је челу тада био тренер Влада Савић – присетио се Карановић. – После сам прешао у Бачки Јарак и тамо остао пуне четири године, а Младост је за то време променила чак четири ранга такмичења. Имали смо одличну екипу и дошли до другог степена такмичења, што ми је омогућило да 1995. пређем у Словенију и носим дресове више тамошњих тимова.

Испоставило се да вам је „дежела“ била судбински предодређена, јер сте у њој играли до краја каријере, а онда и наставили да изграђујете тренерско име?

- Имао сам проблеме с леђима и 2000. године одлучио сам да се опростим од активног играња фудбала. Нисам, међутим, желео да се оканем ове игре и почео сам да учим и изграђујем тренерску каријеру. Радио сам у школи НК Марибор, водио практично све генерације овог клуба, а, пред почетак ове сезоне, постављен сам на место помоћника првог стручњака Симона Рожне. Међутим,  он је  20. септембра, напустио Марибор, а ја сам промовисан на његово место, додуше, као прелазно решење, до доласка новог шефа.

Ту су се умешали судбина, али још више ваше знање, па је почела серија одличних резултата „љубичастих“ из Људског врта?

- Уследиле су победе и, за многе – неочекивано, постали смо јесењи прваци. Тада су ми људи из клуба понудили уговор који сам прихватио и у другом делу првенства водили смо велику битку за титулу с екипом Копра. Ривал нам је константно дисао за вратом, али смо тај притисак издржали и стигли до титуле. У једном делу првенства, конкурент нам је била и Олимпија с Робертом Просинечким на клупи, али смо њен налет одбили и она је на крају доста заостала. У последњем колу, протеклог викенда, добили смо сада већ бившег првака Муру на његовом терену, резултат је био 3:1.

Мудрински  прави вођа

Ко су, по вама, били предводници вашег тима на путу који га је довео до титуле?

- Пре свих, био је то Огњен Мудрински, бивши фудбалер Војводине, Чукаричког и Црвене звезде, а онда и неких тимова из иностранства, који је и у Словенији доказао да је реч о сјајном играчу – јасан је био Карановић. – Уз њега, посебно у наставку првенства, одличне игре пружао је Ђорђе Ивановић, играч којег сам лично јако желео да видим у Марибору. Сјајни су били капитен и словеначки репрезентативци Миленц и Сикошек, па голман Југ, Немања Митровић, Макамбу, Репац... Не бих желео да неког испустим на овом списку, јер смо деловали заиста као складна целина.

Словеначки медији приметили како сте за кратко време прешали пут „од анонимуса до јунака Марибора“?

- Мој клуб спада међу најбоље на просторима некадашње Југославије. Има врхунску организацију, сјајну инфраструктуру и одличан играчки кадар, али ретко ко је могао макар и да претпостави како ћу га довести до титуле. Међутим, амбициозан сам, иза мене је 11 година бављења тренерским позивом на високом нивоу, плус што сам дуго радио у клупској школи и на фудбалски пут извео више момака који су данас репрезентативци Словеније. Уз то, три године сам самостално водио тим Кршког и две сезоне екипу Белтинаца, чиме сам направио одличну подлогу за даљи развој у тренерском позиву.

Какви су вам даљи планови?

- Прво идем на море да се одморим, а већ следеће седмице доћи ћу у Нови Сад и Бачку Паланку, где имам родбину. На самом терену, жеља ми је да Марибор потврди титулу, као и да у Европи покушамо да направимо нешто више. То ће, наравно, да зависи од екипе коју будемо имали и среће приликом жреба, али не треба никако да се сметне с ума то да радим у клубу који је већ имао значајне успехе на европској сцени и три пута био ученик групне фазе Лиге шампиона, као и два пута у Лиги Европе – поручио је Радован Карановић.

А. Предојевић