Пројекат "Дворци Србије" представљен у Паризу

Гојковић је истакла да је циљ пројекта да се уз помоћ земаља, као што је у првом реду Француска, које су своје дворце ставиле у функцију културне дипломатије и туризма, дође до одрживих решења за коришћење српских двораца када они буду рестаурирани.



Пројекат је покренут 2020. као заједничка иницијатива министарстава културе и информисања и грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и Фондације за заштиту културне и историјске баштине, и обухвата 118 двораца и палата на територији Србије под заштитом државе.



Прошлог јуна је француска страна исказала интересовање да помогне Србији у реализацији овог пројекта.



"Верујем да ће сада, након пандемије, и са именовањем нове Владе Француске, тај процес бити додатно убрзан. Тиме ће наша укупна, а посебно културна сарадња, добити нову, вредну димензију", рекла је Гојковић.



Потпредседница Владе Србије је истакла важност обнављања двораца чиме се даје вредан допринос и развоју привреде и јачању туристичких потенцијала многих крајева Србије.



Према њеним речима, тиме се показује нов, зрелији и одговорнији однос према нашој историји и неговању



културе сећања, и јача свест о националном идентитету и ослања на културну баштину као потенцијалу будућег развоја.



Гојковић је навела да неке од тих некада велелепних грађевина треба да постану музеји, друге хотели, ресторани, винарије или локалитети на којима ће се снимати серије и филмови.



"Познато је да је Србија по питању снимања филмова, серија и реклама постала светски позната и пожељна дестинација за продукције из целог света. Рестаурирани дворци и летњиковци широм земље на занимљив и аутентичан начин додатно ће појачати понуду наших атрактивних филмских локација“, рекла је Гојковић.



Она је подсетила да многи од тих објеката имају велики значај за српску историју као имања династија Карађорђевић и Обреновић, односно индустријалаца и трговаца.Припер је дворац Карачоњи "српских краљева текстила" Теокаревића у Новом Милошеву.



"Од 1980. до 2000. године био је претворен у фабрику хемијске индустрије. Уместо туриста и музејских експоната у њему се и даље налазе цистерне фабрике која је у међувремену банкротирала", подсетила је министарка.



Гојковић је истакла да је Француска један од синонима за квалитетно старање о овој врсти културног наслеђа и да чврсто верује да ће нам француска искуства и помоћ експерата бити од велике користи у процесу ревитализације српских двораца и вила.



На панелу је некадашњи француски министар културе Фредерик Митеран истакао тесне културне везе између две земље и поштовање Француске према Србији, каже се у саопштењу.



Митеран је нагласио значај сарадње у овој области очувања културног наслеђа и поздравио почетак великог посла, као што је попис и идентификовање двораца, вила и летњиковаца, којима је потребна обнова и утврђивање намене.



Говорећи на панелу Јелисавета Карађорђевић је указала да је важно да држава уђе у цео процес, а како ће се објекти користити зависи од културне политике и стратегије земље, па се тако могу укључити у туристичку понуду, користити за музеје, конференције и снимање филмова,



У панелу су учествовали и помоћница министра културе за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић и директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић.