Јосиповић: Односи Србије и Хрватске нису добри, само директни разговори решавају проблеме

"Потребно је више отворених разговора, не преко сензационалистичких медија, већ за столом, између водећих људи, политичара, јавних функционера и то је једино што може донети побољшање односа", рекао је Јосиповић у интервјуу за Танјуг у Истри, где је учествовао на скупу "Стратешки економски разговори"



Како подсећа био је учесник односа две земље од 2010. до 2015. године и сматра да је у том времену озбиљно подигнут квалитет тих односа да је било одређених помака.



"Нажалост, чини ми се да је сада учињен озбиљан корак назад, али, на крају крајева, то је увек и до унутрашњих питања”, рекао је Јосиповић.



На питање шта учинити да се побољшају односи Србије и Хрватске, одговара да треба више разговарати и радити на пројектима који доносе добробит и једној и другој страни, уз више економске и културе сарадње.



Подсећа да Србија и Хрватска имају много тога заједничког, као и тешке тренутке историје иза себе, али је потпуно јасно да је судбина обе земље ЕУ.



Хрватска је сад унутра, биле је бржа, а на Србији је да проведе реформе и реши наболнија питања, пре свега однос према Косову, рекао је Јосиповић, за време чијег мандата је Хрватска, пре тачно 10 година, 2013, постала чланица ЕУ.



Јосиповић верујеи и да ће процес приступања Западног Балкана, који је застао, бити настављен.



"Не верујуем у теорију штапа и шаргарепе, јер то никад није ништа решило. Треба јачати свест о томе да европска будућност свакој земљи доноси бенефите и добре околности”, каже бивши сеф хрватске државе.



Када је реч о будућности ЕУ, указује да су турбулентна времена и кључно је да ЕУ смогне снаге да ојача.



“То можда значи још један корак одступања дела суверености ЕУ, али мислим да је то једини начин да се успостави заједничка спољна и безбедносна политика, и да се ојача позиција Европе, према другим важним факторима, САД, Русији, Кини, и то не у смислу агресивности, већ способности да заступа и брани своје интересе независно од других”, рекао је Јосиповић.



Како каже, ЕУ мора да гради партерске односе са свима, али мора имати врло јасне вредности иза којих стоји европска политика.



Поручује и да ЕУ није потпуна без југоистока Европе.



“Ако гледамо историјски, економски, културолошки, земље попут Србије, БиХ, Северне Македоније, Црне Горе су део Европе, по свим критеријумима и надам се да ће тај процес, који је сада нешто застао, бити настављен, али мора се знати да с нужне промене и у политици и у начину пословања, сваке од појединих држава јер су проблеми различити”, додао је Јосиповић.



Коментаришући предлог француског председника о формирању нове политичке организације која би окупила земље које још нису у ЕУ, каже да то вероватно јесте демотивишуће за многе, и да, иако не зна детаље идеје Емануела Макрона, лично не би волео да то буде заменска верзија ЕУ, на неодређено време.



Додаје, међутим, да и државе у региону морају размислити о томе шта морају да промене, ако заиста желе да буду део европске заједнице. Ситуација у региону, каже, лошија је него пре седам, осам или 10 година, јер политичка ситуација није добра.



“Чини ми се да су многе земље дошле до лимита у којем би требало да направе одлучни корак и промене неке ствари за које данас изгледа да су незамисливе, и тиме показати да имају ту снагу. Тим пре што неке од догми појединих политика заиста немају пуно изгледа да буду реализоване”, рекао је Јосиповић.



Као позитиван пример наводи Северну Македонију, која је, каже, направила велике уступке, рачунајући да ће им то у будућности донети више него неке популитичке идеје у вези са националним идентитетом, али се ту, напомиње, ЕУ није показала коректним фактором и партнером, јер након што је Скопље учинило шта се тражило, није уследио прави одговор.



Када је реч о односу хрватског председника Зорана Милановића и премијерка Андреја Пленковића, пуном тензија, Јосиповић каже да је то ствар и меналитета и темперамента појединих политичара.



“Имамо тај стални сукоб председника владе и Републике, са једним стилом комуникације који није мој свет, али не бих рекао да хрватска демократија угрожена. Имамо проблеме кризе, али Хрватска је стабилна демократија и чланица ЕУ и надам се да ће тако остати”, закључио је Јосиповић.



Скуп “Стратешки економски разговори”, организовала је Асоцијација за развој бизнис мреже Југоистичне Европе (СЕЕБДН).