Бачкопаланачки полицајац спасао дечака од сигурне смрти

Иако није био на дужности, када је чуо да се један млади живот налази у опасности, овај храбри полицајац ни на тренутак није размишљао него је одмах похитао на лице места, како би помогао.

Мирно недељно поподне и кафу са супругом, тог 8. маја, прекинуо је телефонски позив оца дечака којем је живот био у опасности, а који се у том тренутку налазио у оближњем Младенову. Он је позвао полицијског службеника Светилслава Ђурицу и забринутим и узнемиреним гласом замолио га да помогне његовом четрнаестогодишњем сину који је, како су му јавили дечакови другари, повређен.

- Објаснио ми је где се отприлике деца налазе и супруга и ја смо одмах сели у кола и кренули на лице места. Речено ми је да су се деца играла у делу села близу гробља, те смо се одмах упутили тамо, али њих није било на том месту. Изашао сам из кола, и даље не видим децу, не чујем ни жамор, окрећем се, нигде никога… Почињем да дозивам дечака по имену, ал опет ништа - прича за “Дневник” полицијски службеник Светислав Ђурица и додаје да му је у том тренутку свашта пролазило кроз главу.

У једном тренутку, како каже, када је дошао до краја гробља, из правца једног дела који је обрастао травом, код Улице Бранка Радичевића, у близини фарме пилића, чује јаук и вриштање.

- Наишла је једна жена која је запомагала, а ја сам у том тренутку погледао ка бандери одакле се чуло дозивање у помоћ и угледао стравичан призор. Дечак је висио наглавачке, окачен левим стопалом, односно заглављен на бандери, четири, пет метара од тла. Висио је сигурно десетак минута пре него што сам ја стигао на лице места, а када ме је угледао молио је да му помогнем - препричава своје, можда, најтеже искуство Светислав Ђурица.

Иако је се у својој професионалној каријери сусретао са разним тешким и мучним ситуацијама, у овој није био сугуран како би било најбоље да поступи. Размишљао је да се попне и да држи дечака док не дође помоћ, али је страховао колико ће он још моћи тако да виси. Плашио се и шта ако му се извуче нога из патике. Бројна питања су му се врзмала по глави, да би овај храбри припадник Полицијске управе Нови Сад, одлучио да се упркос опасности од струјног удара попне на бандеру. Све време је четрнаестогодишњака смиривао и уливао му наду да ће се све добро завршити.

Био је спреман да жртвује свој живот како би спасио дечаков. Када се попео на бандеру и стигао близу четрнаестогодишњака, приметио је да он не може ништа са десном руком и да га је ударила струја у пределу груди, те га је ставио у “ге” положај у ваздуху и прихватио око струка, а ногу пребацио преко колена и тако га држао.

У ситуацији где је дечак повређен и дезорјентисан било је веома тешко и напорно силазити са бандере, али се и ипак усудио на тај котрак.

- Иако озбиљно повређен, дечак је заиста био веома храбар и слушао је све што сам му говорио, тако да смо се заједно, полако, спуштали низ бандеру. Убрзо је пристигло и возило хитне помоћи Дома здравља Бачка Паланка и превезло дечака у Дечју болницу у Нови Сад где се опоравља - каже водник прве класе Светислава Ђурица из Гајдобре који је у Министарству унутрашњих послова, стицајем животних околности, запослен од 1993. године.

Свестан ризика, Ђурица, којем је остало још три године до пензије, каже да није могао ни као професионалац, а ни као отац двоје деце да остави повређено дете којем прети опасност да падне са четири, пет метара висине чекајући додатну помоћ. Он је овим гестом показао шта значи бити пожртвован иодговоран полицајац.       

Д. Николић

Фото: приватна архива