УНС 9. пут поставља плочу отетим новинарима у Великој Хочи

Први пут УНС је са својим огранком на Косову и Метохији плочу поставио 2012. године. Од тада плочу су вандали осам пута чупали и рушили, односили, бацали на сметлиште, а УНС је поново постављао, саопштено је из тог удружења.



За рушење обележја отетим новинарима косоваска полиција је 2019. године пронашла починиоца. Шабан Бериша условно је кажњен на три месеца затвора и 200 евра новчане казне.



Упркос податку да је Бериша у истрази признао да је плочу ишчупао користећи грађевинску машину и да је био мотивисан етничким разлозима, у пресуди је та околност изостављена.



УНС, као оштећена страна, није никада позван од стране суда у Ђаковици, нити му је омогућен увид у спис предмета.



Осим у овом случају, када је починилац идентификован, за осталих седам рушења плоче отетим новинарима Радио Приштине нико није одговарао, напомињуе се у саопштењу.



Новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочишту да ураде прилог о повратку отетих монаха.



Према подацима добијеним од њихових породица, последњи пут виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима. Грешком су кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом ОВК.



Како је УНС у свом истраживању сазнао, тадашњи уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини Миливоје Мики Михајловић на дан нестанка Перенића и Славуја видео је извештај Војске Југославије о прислушкивању ОВК у ком је било забележено: „Два пакета су донесена до Беле Цркве“ (насеље у Ораховцу). Како је рекао УНС-у, тамо је одмах послао новинара Њујорк Тајмса Мајка О''Конора.



„Када се вратио питао ме је за серијски број њиховог диктафона. Знао сам број, јер сам га лично купио. Видео је ''soni'' који су Ранко и Ђуро понели на терен. О''Конор је видео и плаву Заставу 128 и у њој је био диктафон.



Питао је команданте ОВК где су људи из аутомобила, а они су одговорили да не знају ништа, да су све тако затекли“, рекао је УНС-у Михајловић.