Милан Ристић, је­дан од нај­мла­ђих но­во­сад­ских по­шта­ра

Ди­на­мич­но рад­но окру­же­ње – те­рен­ски рад и кон­такт са љу­ди­ма, при­ву­кло га је по­штар­ском по­слу, у ком је с по­чет­ка же­лео са­мо да се опро­ба, али га је на кра­ју за­во­лео.

– За раз­ли­ку од дру­гих по­сло­ва, у овом не­ма до­са­де и по­штар увек има не­ки па­кет или пи­смо за до­ста­ву, а и ка­да љу­ди­ма ку­ца­мо на вра­та, не зна­мо ка­ко ће та осо­ба ре­а­го­ва­ти на вест, па је и у том сми­слу по­сао по­шта­ра за­ни­мљив – ре­као је Ри­стић.

Наш са­го­вор­ник до­био је и свој ре­јон, те је за­ду­жен за по­де­лу по­ште на Ли­ма­ну 2. Ка­ко је ре­као, Ли­ман­ци су до­бри љу­ди и до са­да ни­је имао про­бле­ма са њи­ма, ни­ти не­при­јат­но­сти.

– По­ла­ко упо­зна­јем љу­де и они ме­не, а на­дам се да до­бро ра­дим по­сао јер сам за­ме­нио по­шта­ра ко­ји је тај ре­јон ра­дио ду­го и на ког су већ на­ви­кли – об­ја­снио је наш са­го­вор­ник. – На Ли­ма­ну 2 има до­ста ста­ри­јих љу­ди са ко­ји­ма је пра­во за­до­вољ­ство по­сло­ва­ти, ла­ко са­ра­ђу­је­мо. Ипак, не до­но­сим увек ле­пе ве­сти, па се де­си и да не­ком не­што не од­го­ва­ра, а ја им то мо­рам уру­чи­ти, па у тим си­ту­а­ци­ја­ма тре­ба би­ти хлад­не гла­ве и ко­ри­сни­ци­ма при­сту­пи­ти мир­но.

Ми­лан Ри­стић рад­ни дан за­по­чи­ње до­ла­ском у по­шту, где пр­во сла­же по­шту по ре­ду по­де­ле, по­том пре­по­ру­че­на и вред­но­сна пи­сма, а на кра­ју па­ке­те, на­кон че­га кре­ће на те­рен.

– Рас­по­ред по ком се од­но­си по­шта вре­ме­ном се на­у­чи, углав­ном су ми ста­ри­ји по­шта­ри у то­ме по­мо­гли, на­ро­чи­то по­штар ко­ји је ра­дио на мом ре­јо­ну, ко­ји ми је об­ја­снио ка­ко је нај­лак­ше по­ре­ђа­ти јер је по­ла по­сла сло­жи­ти, а по­ла од­не­ти по­шту – на­гла­сио је Ри­стић. – Рад­ни ко­лек­тив је фе­но­ме­на­лан и ста­ри­је ко­ле­ге из­ла­зе у су­срет мла­ђим и са­ве­ту­ју нас, што је ме­ни би­ло и нај­ва­жни­је јер во­лим да пи­там и ис­пи­ту­јем.

Но­ве уни­фор­ме за по­шта­ре

Јав­но пред­у­зе­ће “По­шта Ср­би­је” обез­бе­ди­ло је но­ве уни­фор­ме за по­шта­ре, до­ста­вља­че, шал­тер­ске рад­ни­ке и за­по­сле­не у ло­ги­сти­ци и одр­жа­ва­њу.

– На­ши за­по­сле­ни од са­да ће ре­дов­не по­сло­ве на те­ре­ну и са ко­ри­сни­ци­ма оба­вља­ти у но­вим уни­фор­ма­ма, на ко­ји­ма су за­сту­пље­не цр­ве­на, бе­ла и те­гет бо­ја – по­ру­чи­ли су из По­ште.

По­шта је јед­на од рет­ких ви­тал­них де­лат­но­сти ко­ја је све вре­ме ра­ди­ла, чак и ин­тен­зив­ни­је у пан­де­ми­ји ко­ро­на­ви­ру­са. Ка­ко је Ри­стић ис­та­као, љу­ди су се ма­хом ори­јен­ти­са­ли на на­ру­чи­ва­ње и до­ста­ву, а бан­ке су се осло­ни­ле на по­шту, ко­ја је ис­пла­ћи­ва­ла пен­зи­је и за бан­ке.

– Ни не знам ка­ко је би­ло пре ко­ро­не јер сам по­чео да ра­дим ка­да је кре­ну­ла пан­де­ми­ја – ка­зао је наш са­го­вор­ник. – Ни­је ме би­ло пре­ви­ше страх, но­сио сам ру­ка­ви­це и ма­ску, на­ро­чи­то јер сам имао до­ста кон­так­та са ко­ри­сни­ци­ма и же­лео сам да и они и ја бу­де­мо без­бед­ни и здра­ви, а са­да је епи­де­ми­о­ло­шка си­ту­а­ци­ја ма­ло бо­ља и сви смо рас­те­ре­ће­ни­ји.

По­штар Ми­лан Ри­стић ни­је изо­ло­ван слу­чај, те је ре­као да до­ста мла­дих ода­бе­ре то за­ни­ма­ње – не­ко се у ње­му про­на­ђе и оста­не да ра­ди, док не­ко од­у­ста­не јер по­сао ни­је за ње­га. Он до­да­је да по­сао по­шта­ра ни­је лак и ни­је за сва­ког, али ње­га то за­ни­ма­ње ин­спи­ри­ше и не пла­ни­ра да га ме­ња.

Д. Ан­ду­ла­је­вић