Илија Борјановић међу првима прешао преко лука Жежељевог моста

Оригинални мост дужине 377 метара је грађен од 1957. године до 1961, док су истражни радови почели још 1955. године. Јединствен пример градње уз коришћење пренапрегнутог бетона пројекат је југословенског грађевинског инжењера Бранка Жежеља.

О томе како је текла градња моста и шта га је чинило толико посебним открива за “Дневник” Илија Борјановић вишедеценијски вештак из области грађевине, који је и сведок настајања моста. Тада као ђак Грађевинско-техничке школе коме је и сам Бранко Жежељ држао наставу, а касније био ментор фирме у којој је радио, вероватно је међу првим Новосађанима који је прешао лук. 

- Нас тројица ђака грађевинске школе ишли смо преко лука док се градио и то у скели, односно оплати. Такмичили смо се ко је смелији. Тада нам ништа није било опасно - почиње своју причу Илија.

У време када је грађен Жежељев мост је био међу четири највећа дела каква су била у: Бразилу, Аустралији и Енглеској. Та три моста каже Илија нису истог система, пошто је новосадски најкомпликованији што га чини јединственим. 

Радило се у времену када се оскудевало са радном снагом и механизацијом. Реч је о послератном периоду, а сам начин градње и за овај период је фасцинантан. 

-Уписао сам Грађевинско-техничку школу 1955. године, а моја љубав су били бетонски мостови. Бранка памтим као изузетно: способног инжењера, уверљивог, језгровитог, прецизног и одговорног. По њему да би се нешто радило морали сте имати три мотиве: шта гледам, због чега и зашто. Управо с тим у вези рађени су и истражни радови за градњу моста који су почели 1955. године – каже Илија.  

Уследила су геолошка и геомеханичка испитивања. У првим су вађени узорци, па су и утврђивана слојевитост, због постављања левог и десног темеља и речног стуба. Испитивано је и тло посебно код речног стуба. Дубина копања темеља је 15 метара испод најнижег водостаја, а радови су извођени онда када је био низак Дунав. Геомеханичким испитивањем је утврђивана слојевитост, носивост земљишта где ће се ти темељи радити, односно да ли тло може поднети или је потребна санација. Након истраживања донета је каже наш саговорник и одлука о томе да ће мост имати два лука.

- Направљен је мост код Титела на Тиси и он је у неком смислу  био заморче за будући Жежељев мост, а он је после направио мост у Бешки – каже Илија. Локација је била та, због потребе да се измести друмско-железнички саобраћај из сфере града.

- Конструкцију су чинила два опорца, леви и десни и речни стуб. Основна консктрукција су лукови, спрегови вешаљке и главни попречни носачи. То је систем конструкције. Лукови су основа, која на основу вешаљки носи попречне носаче. Укупна ширина моста је 20,15 метара. Биле су две пешачке стазе, друмски саобраћај у два смера и јендоколосечни железнички саобраћај. И за данашње појмове то је ремек дело, не само инжењера већ и извођача радова – каже наш саговорник.

Новом Саду потребни нови мостови

Илија напомиње да нема ништа паметније од градње нових мостова.

- Новом Саду су потребни нови мостови и идеја да се стубови некадашњег моста Франца Јозефа искористе за пешачки је врло паметна идеја. Биће то права атракција – закључује Илија.

Зграде на Лиману најсигурније

Објекти које је градила фирма “Бетон”, а коме је Жежељ био ментор су и зграде на Лиманима. Илија каже да те зграде могу да издрже земљотрес и до 10 степени, јер су таванице од пренапрегнутог бетона.

Жежељ је био протагониста примене пренапрегнутог бетона и оснивач Опитне станице за пренапрегнути бетон у Југославији. Управо је и мост грађен уз помоћ пренапрегнутог бетона.

- Контрасилом ви повећавате носивост десет пута, а све зависи од утезања. Реч је о веома компликованом начину рада, гледао сам то. Помоћна монтажна скела је служила за израду главног лука, а требало је и њу направити. Она је прављена из сегмената. Лукови су морали укомпоновати тачно да имају тај облик и да би се на крају у темену спојили, док су дизалице  биле на бродовима – каже Илија.

Када су НАТО бомбардери 1999. године срушили мост за који се веровало да ће вечно трајати, био је згранут.

- Кажу да се такав лом чуо да су људи мислили да је земљотрес. Такво ремек дело, светских размера. Мени није јасно који је био мотив да се тако нешто уради?! Па тај мост је служио за сваког и за пријатеље и непријатеље. Ако га заузмете служио би вама – каже Илија.

Авијација НАТО срушила је 26. априла друмско-железнички Жежељев мост већ оштећен током три напада prеthodnih дана. Тиме је Нови Сад тада остао без последњег од три моста на Дунаву.

С. Аничић Илић