Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Ilija Borjanović među prvima prešao preko luka Žeželjevog mosta

30.04.2022. 11:51 13:11
Piše:
Foto: S. Aničić Ilić

Žeželjev most, koji je srušen 1999. godine, bio je među četiri najveća dela i jedinstven u svetu po sistemu kojim je građen.

Originalni most dužine 377 metara je građen od 1957. godine do 1961, dok su istražni radovi počeli još 1955. godine. Jedinstven primer gradnje uz korišćenje prenapregnutog betona projekat je jugoslovenskog građevinskog inženjera Branka Žeželja.

O tome kako je tekla gradnja mosta i šta ga je činilo toliko posebnim otkriva za “Dnevnik” Ilija Borjanović višedecenijski veštak iz oblasti građevine, koji je i svedok nastajanja mosta. Tada kao đak Građevinsko-tehničke škole kome je i sam Branko Žeželj držao nastavu, a kasnije bio mentor firme u kojoj je radio, verovatno je među prvim Novosađanima koji je prešao luk. 

- Nas trojica đaka građevinske škole išli smo preko luka dok se gradio i to u skeli, odnosno oplati. Takmičili smo se ko je smeliji. Tada nam ništa nije bilo opasno - počinje svoju priču Ilija.

U vreme kada je građen Žeželjev most je bio među četiri najveća dela kakva su bila u: Brazilu, Australiji i Engleskoj. Ta tri mosta kaže Ilija nisu istog sistema, pošto je novosadski najkomplikovaniji što ga čini jedinstvenim. 

Radilo se u vremenu kada se oskudevalo sa radnom snagom i mehanizacijom. Reč je o posleratnom periodu, a sam način gradnje i za ovaj period je fascinantan. 

-Upisao sam Građevinsko-tehničku školu 1955. godine, a moja ljubav su bili betonski mostovi. Branka pamtim kao izuzetno: sposobnog inženjera, uverljivog, jezgrovitog, preciznog i odgovornog. Po njemu da bi se nešto radilo morali ste imati tri motive: šta gledam, zbog čega i zašto. Upravo s tim u vezi rađeni su i istražni radovi za gradnju mosta koji su počeli 1955. godine – kaže Ilija.  

Usledila su geološka i geomehanička ispitivanja. U prvim su vađeni uzorci, pa su i utvrđivana slojevitost, zbog postavljanja levog i desnog temelja i rečnog stuba. Ispitivano je i tlo posebno kod rečnog stuba. Dubina kopanja temelja je 15 metara ispod najnižeg vodostaja, a radovi su izvođeni onda kada je bio nizak Dunav. Geomehaničkim ispitivanjem je utvrđivana slojevitost, nosivost zemljišta gde će se ti temelji raditi, odnosno da li tlo može podneti ili je potrebna sanacija. Nakon istraživanja doneta je kaže naš sagovornik i odluka o tome da će most imati dva luka.

- Napravljen je most kod Titela na Tisi i on je u nekom smislu  bio zamorče za budući Žeželjev most, a on je posle napravio most u Beški – kaže Ilija. Lokacija je bila ta, zbog potrebe da se izmesti drumsko-železnički saobraćaj iz sfere grada.

- Konstrukciju su činila dva oporca, levi i desni i rečni stub. Osnovna konsktrukcija su lukovi, spregovi vešaljke i glavni poprečni nosači. To je sistem konstrukcije. Lukovi su osnova, koja na osnovu vešaljki nosi poprečne nosače. Ukupna širina mosta je 20,15 metara. Bile su dve pešačke staze, drumski saobraćaj u dva smera i jendokolosečni železnički saobraćaj. I za današnje pojmove to je remek delo, ne samo inženjera već i izvođača radova – kaže naš sagovornik.


Novom Sadu potrebni novi mostovi

Ilija napominje da nema ništa pametnije od gradnje novih mostova.

- Novom Sadu su potrebni novi mostovi i ideja da se stubovi nekadašnjeg mosta Franca Jozefa iskoriste za pešački je vrlo pametna ideja. Biće to prava atrakcija – zaključuje Ilija.

Zgrade na Limanu najsigurnije

Objekti koje je gradila firma “Beton”, a kome je Žeželj bio mentor su i zgrade na Limanima. Ilija kaže da te zgrade mogu da izdrže zemljotres i do 10 stepeni, jer su tavanice od prenapregnutog betona.


Žeželj je bio protagonista primene prenapregnutog betona i osnivač Opitne stanice za prenapregnuti beton u Jugoslaviji. Upravo je i most građen uz pomoć prenapregnutog betona.

- Kontrasilom vi povećavate nosivost deset puta, a sve zavisi od utezanja. Reč je o veoma komplikovanom načinu rada, gledao sam to. Pomoćna montažna skela je služila za izradu glavnog luka, a trebalo je i nju napraviti. Ona je pravljena iz segmenata. Lukovi su morali ukomponovati tačno da imaju taj oblik i da bi se na kraju u temenu spojili, dok su dizalice  bile na brodovima – kaže Ilija.

Kada su NATO bombarderi 1999. godine srušili most za koji se verovalo da će večno trajati, bio je zgranut.

- Kažu da se takav lom čuo da su ljudi mislili da je zemljotres. Takvo remek delo, svetskih razmera. Meni nije jasno koji je bio motiv da se tako nešto uradi?! Pa taj most je služio za svakog i za prijatelje i neprijatelje. Ako ga zauzmete služio bi vama – kaže Ilija.

Avijacija NATO srušila je 26. aprila drumsko-železnički Žeželjev most već oštećen tokom tri napada prethodnih dana. Time je Novi Sad tada ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu.

S. Aničić Ilić

Piše:
Pošaljite komentar