НОВИ САД: Стојана Д. Вујчића видим као човека који је водио свој живот као да је каква митска архајска преља. Осетљивост своје душе, своје душине нити и своје знање о културним вредностима упредао је у некакву ужад помоћу којих би да начини висеће мостове и да премости поноре који одвајају читава два народа, мађарски и српски и њихове културе. У том осетљивом и драгоцеом послу основна везивна материја била је и остала књижевност, уметност и култура у најширем смислу речи, људско знање, међусобно поштовањеи свест о заједничким и универзалним вредностима, речи су председника Матице српске проф. др Драгана Станића изговорене јуче на промоцији књиге Радована Поповића „Последњи барокни Србин”, мозаички структуриране књиге о Вујчићевом животу и делу.