Девизне резерве смањене на 14,29 милијарди евра на крају марта

Девизним резервама на овом нивоу обезбеђује се покривеност новчане масе М1 од 131 одсто и пет месеци увоза робе и услуга, што је скоро двоструко више од стандарда којим се утврђује адекватан ниво покривености увоза робе и услуга девизним резервама.



Нето девизне резерве (девизне резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве и другим основима) на крају марта су износиле 11,57 милијарди евра и у односу на крај prеthodnog месеца су ниже за 1,37 милијарди.



На смањење бруто девизних резерви и у марту 2022. у највећој мери су утицале активности НБС на међубанкарском девизном тржишту (1,16 милијарди евра) које су биле неопходне ради очувања стабилности на домаћем девизном тржишту.



Поред тога, на смањење девизних резерви деловали су и - нето раздужење државе по основу кредита (161,6 милиона евра) и остала плаћања за потребе државе (укупно 45,3 милиона евра).



Девизни приливи остварени су по основу нето издвајања девизне обавезне резерве банака (89,2 милиона евра), као и управљања девизним резервама, донација, девизних државних хартија од вредности емитованих на домаћем финансијском тржишту и осталим основима (укупно нето 24,1 милиона евра).



Нето тржишни ефекти су у марту били негативни у износу од 11,6 милиона евра.



Обим реализоване трговине девизама на међубанкарском девизном тржишту у марту износио је 522,5 милиона евра и био је за 51,2 милиона евра мањи него у prеthodnom месецу. У прва три месеца ове године, у међубанкарској трговини реализовано је укупно 1,62 милијарде евра.



Динар је у марту, као и од почетка ове године, благо номинално ослабио према евру, (за 0,1 посто. При томе, НБС током протеклих шест месеци, од октобра 2021, снажно делује на домаћем девизном тржишту, како би очувала неопходну релативну стабилност девизног курса у условима незапамћене глобалне неизвесности.



У циљу очувања релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије је на међубанкарском девизном тржишту у марту продала до сада највиши износ од 1,17 милијарди евра, док је од почетка године нето продала 2,11 милијарди евра.



Снажне депрецијацијске притиске, који су од октобра 2021. до фебруара 2022. године углавном били вођени изузетно високом девизном тражњом увозника енергената и појачаном глобалном неизвесношћу око кризе у Украјини, у марту је знатно повећала незапамћена и безразложна панична тражња грађана за ефективним страним новцем.



И поред јасних порука НБС да стабилност домаћег девизног тржишта неће бити угрожена (што је Народна банка Србије и доказала) и да нема разлога за прекомерну куповину стране валуте, у марту је реализован рекордно висок нето откуп ефективног страног новца од банака у износу од чак 692,5 милиона евра, што је допринело снажним депрецијацијским притисцима на курс динара према евру.



У марту је овај фактор, уз наставак високе тражње за девизама три највећа увозника енергената (503,2 милиона евра), чинио целину нето тражње за девизама по основу свих фактора, док су сви остали чиниоци имали готово неутралан збирни ефекат.



Посматрано у prеthodnih шест месеци, нето тражња за девизама највећих увозника енергената износила је 2,14 милијарди евра и чинила је готово 90 посто нето тражње за девизама свих резидентних компанија.



Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да делује благовремено и адекватно како би стабилност домаћег девизног тржишта била очувана, поручује се у саопштењу.