Светске цене хране скочиле у марту за 33,6% међугодишње
РИМ: Светске цене прехрамбених производа достигле су у марту највиши ниво икада услед рата у црноморском региону, при чему су највише поскупеле основне житарице и биљна уља, према најновијем извештају Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
Индекс цена хране који израчунава ФАО износио је у марту у просеку 159,3 поена, што је раст од 12,6 одсто у односу на фебруар, када је већ достизао највиши ниво од како је 1990. установљен, док у односу на март 2021. године бележи скок од чак 33,6 процената.
Индекс прати месечне промене међународних цена у корпи пет основних прехрамбених производа којима се тргује.
Цене житарица су порасле у марту на месечном нивоу за 17,1 посто, подстакнуте узлетом цена пшенице и свих крупних житарица, углавном због рата у Украјини. Русија и Украјина, заједно, учествују са око 30 посто, односно 20 одсто у светском извозу пшенице и кукуруза, респективно, у последње три године.
Пшеница је прошлог месеца била за 19,7 процената скупља него у фебруару, услед забринутости за стање усева у САД, док су цене кукуруза забележиле раст од 19,1 одсто на месечном нивоу, достижући рекордно висок ниво заједно са ценама јечма и сирка.
Насупрот томе, цене пиринча су у зависности од региона и квалитета, мало варирале у односу на фебруар, док су се на годишњем нивоу задржале у паду за 10 процената.
Цене биљних уља су у марту порасле за 23,2 одсто, подстакнуте вишим котацијама сунцокретовог уља чији је највећи светски извозник Украјина.
Знатно су повећане и цене палминог, сојиног и уља репице као резултат поскупљења сунцокретовог уља и сирове нафте, при чему су цене сојиног уља додатно биле погуране навише због забринутости везаних за мањи извоз из Јужне Америке.
Котације шећера на глобалном тржишту су порасле за 6,7 посто у односу на фебруар, преокренувши недавни тренд пада, а у поређењу са мартом 2021. више су за 20 процената. Томе су допринеле више цене сирове нафте заједно са апрецијацијом бразилског реала, док су повољни изгледи производње у Индији ограничили већи пораст цена на месечном нивоу.
Месо је у марту поскупело за 4,8 одсто достижући највиши ниво у историји, предвођене растом цена свињског меса због мањка свиња за клање у западној Европи. Глобалне цене живинског меса су такође ојачале због пада залиха у земљама које су водећи извозници након избијања птичјег грипа.
Што се тиче млека и млечних производа, њихове цене су у марту напредовале за 2,6 одсто на месечном нивоу, а на годишњем за 23,6 процената, јер су нагло скочиле котације путера и млека у праху услед повећане увозне тражње, посебно на азијским тржиштима, за испоруке у кратком и дугом року.
ФАО је у одвојеном извештају дао и нову прогнозу глобалне производње пшенице у 2022. Сада предвиђа род од 784 милиона тона, што је за 1,1 одсто више него лани.
Агенција УН је, заокружујући извештај о производњи житарица у 2021. години, проценила да је глобална производња износила 2.799 милиона тона, што је незнатно више у односу на 2020. годину, при чему је производња пиринча достигла највиши ниво од 520,3 милиона тона.
Глобална потрошња житарица у 2021/22. је пројектована на 2.789 милиона тона.
Предвиђа се да ће глобалне залихе житарица у овој години бити повећане за 2,4 одсто у односу на почетни ниво, углавном због већих залиха пшенице и кукуруза у Русији и Украјини услед нижег извоза него што је планирано.
Према процени ФАО, глобалне залихе житарица износиће 29,7 процената у 2021/22. години, што је занемарљиво ниже него prеthodnе године и „још увек релативно комфоран ниво понуде“, пише у извештају објављеном на веб сајту ФАО.
