Треба пријавити свако спаљивање на отвореном

Поједини Новосађани одлучују се да баштенски отпад запале, а нису ретки призори паљења кеса, yakova, гума и другог отпада у двориштима, испред кућа или уз обалу Дунава.

Спаљивање на отвореном простору је забрањено Законом о заштити од пожара, где се наводи да је „забрањено спаљивање остатака стрних усева, спаљивање смећа на отвореном простору и спаљивање биљних остатака“. Како су из Министарства унутрашњих послова рекли за “Дневник”, у случају настанка било каквог пожара, дозвољено је позивање ватрогасаца спасилаца без обзира на величину пожара, количину гориве материје, угроженост објеката, близину шума, њива и слично, а у случају да се пожар угаси пре доласка ватрогасаца на терен, особа која их је позвала не сноси последице.

– Сваки грађанин је дужан, по закону, да у случају настанка пожара покуша да га угаси – казали су из Министарства за наш лист. – Потребно је да има адекватно средство за гашење пожара и ако гашење може да изведе на безбедан начин по њега. Значи, сваки грађанин би требао да покуша да угаси пожар, али да том приликом не угрози свој живот.

Календар уклањања крупног отпада по месним заједницама за ову годину, као и календар уклањања баштенског отпада може се пронаћи у падајућем менију “услуге” на сајту ЈКП “Чистоћа” cistocans.co.rs.

Ватрогасци спасиоци у Ватрогасно-спасилачком батаљону у Новом Саду често примају позиве грађана о настанку пожара на отвореном простору, када неко спаљује смеће или биљне остатке, и тада они интервенишу и гасе пожар.

– Међутим, култура заштите од пожара наших грађана још није на том нивоу да на првом месту ништа не спаљују због вишеструке штете и да треба да пријаве свако спаљивање на отвореном простору и на тај начин спрече настајање пожара који за последицу, поред штете на материјалним вредностима, може имати и повређивање људи или чак смртни исход – поручили су из Министарства.

Д. Андулајевић