Treba prijaviti svako spaljivanje na otvorenom

Pojedini Novosađani odlučuju se da baštenski otpad zapale, a nisu retki prizori paljenja kesa, yakova, guma i drugog otpada u dvorištima, ispred kuća ili uz obalu Dunava.

Spaljivanje na otvorenom prostoru je zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara, gde se navodi da je „zabranjeno spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka“. Kako su iz Ministarstva unutrašnjih poslova rekli za “Dnevnik”, u slučaju nastanka bilo kakvog požara, dozvoljeno je pozivanje vatrogasaca spasilaca bez obzira na veličinu požara, količinu gorive materije, ugroženost objekata, blizinu šuma, njiva i slično, a u slučaju da se požar ugasi pre dolaska vatrogasaca na teren, osoba koja ih je pozvala ne snosi posledice.

– Svaki građanin je dužan, po zakonu, da u slučaju nastanka požara pokuša da ga ugasi – kazali su iz Ministarstva za naš list. – Potrebno je da ima adekvatno sredstvo za gašenje požara i ako gašenje može da izvede na bezbedan način po njega. Znači, svaki građanin bi trebao da pokuša da ugasi požar, ali da tom prilikom ne ugrozi svoj život.

Kalendar uklanjanja krupnog otpada po mesnim zajednicama za ovu godinu, kao i kalendar uklanjanja baštenskog otpada može se pronaći u padajućem meniju “usluge” na sajtu JKP “Čistoća” cistocans.co.rs.

Vatrogasci spasioci u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu u Novom Sadu često primaju pozive građana o nastanku požara na otvorenom prostoru, kada neko spaljuje smeće ili biljne ostatke, i tada oni intervenišu i gase požar.

– Međutim, kultura zaštite od požara naših građana još nije na tom nivou da na prvom mestu ništa ne spaljuju zbog višestruke štete i da treba da prijave svako spaljivanje na otvorenom prostoru i na taj način spreče nastajanje požara koji za posledicu, pored štete na materijalnim vrednostima, može imati i povređivanje ljudi ili čak smrtni ishod – poručili su iz Ministarstva.

D. Andulajević