Преко 500 школа штрајковало тражећи социјални дијалог

Тог дана, а потом 21. и 31. марта, школе у којима Унија синдиката просветних радника Србије има чланство ступиле су у законски штрајк скраћењем часова на 30 минута.

Тим поводом огласило се ресорно министарство, изневши податке које су образовне установе доставиле након првог дана штрајка. Према њиховим наводима, у 1.460 основних и средњих школа, од укупно 1.768, настава се реализовала у пуном обиму, а часови су били скраћени на 30 минута у 308 школа, које су делимично или потпуно учестовале у штрајку упозорења, што износи 17,42 одсто. Међутим, члан председништва УСПР Војводине Мартин Михаиловић сматра како је то уобичајен покушај да се умањи значај оваквих побуна, додајући да је у неким школама вршен притисак на запослене.

– Ми не можемо присилити целу школу која, теоретски, има 100 запослених, а рецимо 20 чланова нашег синдиката, да скрати часове на 30 минута – рекао је Михаиловић на конференцији за новинаре одржаној у Новом Саду. – Исто тако, ако у њој само један наставник затражи да му се омогући извођење наставе у трајању од 45 минута, директор је у обавези да му то обезбеди. Што се тога тиче, маневарски простор је ограничен. Са сигурношћу тврдим да су директори многих установа били притискани са свих страна да пријављују како штрајк не постоји, иако је био најављен и евидентно одржан. Зато се број који ми износимо и подаци из Министарства никада неће поклопити. Имамо комплетну евиденцију са терена и разгранату мрежу јављања, најпре председнику општинског одбора, а потом председнику регионалног одбора итд. Од 770 школа, колико Унија има на свом списку, њих преко 500 скратило је часове.

Златна средина: 24 ученика

Један од захтева, за који се Унија залагала и пре епидемије короне, јесте смањење броја ученика у одељењу на највише 24, јер то сматрају златном средином.

– По садашњем плану, максималан број ученика је 31, мада знамо да постоје и бројнија одељења. Често чујемо од надлежних органа: како наставници који раде са 15 и 37 ученика могу имати исту плату? Могу, зато што обављају потпуно исти посао, али се он изузетно разликује по квалитету. Сигурно је да ће у мањим разредима имати виша постигнућа и радити са сваком учеником појединачно, а да не спомињемо децу којој је потребно посветити посебну пажњу, што је још један камен спотицања у односу са надлежним органима – каже Мартин Михаиловић.

Како напомиње, посебно је забрињавајућа измена Закона о основама система образовања која захтева да се одељења виших разреда основних школа споје у једно уколико имају испод 15 ученика, и то на часовима из свих предмета.

– Када су се водили преговори, којима сам и сам присуствовао, није било помена да ће се тај закон увести, да би се два дана после појавио пред Владом. Очигледно се чека да прођу избори, након чега ће бити спроведен, а у просвети створити тешко расуло – признаје.

Председница синдиката новосадске Електротехничке школе „Михајло Пупин” Ивана Докић додаје да је било и ненајављених посета полиције, без радног налога.

– Дошли су у моју школу два пута не би ли, како кажу, проверили јесу ли ђаци безбедни, као да смо криминалци, и све су забележили у записник – истиче проф. Ивана Докић, напомињући да су колеге које нису у синдикату биле солидарне и да такав начин застрашивања не може уродити плодом.

Према Михаиловићевим речима, просветари су приморани да се на овај начин боре за права која су у последње две године максимално срозана. С једне стране, каже, и сами су одговорни јер треба да се уједине и подигну глас, али исто тако захтевају од надлежних институција да их коначно чују и пристану на преговоре.

– Сви ми радимо на исто “гориво” – додаје. – Наша плата је за 2,1 одсто нижа од исказаног републичког просека, а притом причамо о почетнику који нема старешинство, преконормни рад итд. Са 100 одсто норме, она износи 63.044 динара. Оно што се у јавности најчешће појављује и нама спочитава јесте како ми ништа не радимо, а стално се око нечега бунимо. Ја бих волео да онај који тако мисли један дан проведе са нама у просвети. Осим непосредне наставе, ту су припреме контролних и писмених задатака, онлајн настава, да не спомињем часове који су снимани за РТС, у чему сам и ја учествовао. Нисмо добили ниједан сат стручног усавршавања, а камоли новчану надокнаду. А то је најлакше урадити ребалансом buyеta, због чега је и покренут овај штрајк.

По споразуму за мирно решавање спорова који су имали 2015, када је штрајк трајао пуних пет месеци, тадашња влада се обавезала да им, по Посебном колективном уговору, члан 3, исплати новогодишњу и Светосавску награду у износу од 5.000 динара, али ниједну отад нису видели, напомиње Михаиловић.

– Нека то буде један вид помоћи за све ове месеце које смо провели под короном – каже, истичући ангажовање учитељица, које су радиле дупли посао док су одељења дељена у две групе.

Осим тога, наставља, представници сва четири репрезентативна синдиката у оквиру школских управа помогла су у „удомљавању” преко 29.500 људи, приближивши их њиховом месту становања.

– У већини случајева, наставници морају да путују до свог радног места, некад и у две-три школе. Премештањем наставника у ближу установу добијамо рационализацију путних трошкова, на чему је држава уштедела преко шест милијарди динара за prеthodnе четири године – истиче.

Текст и фото: С. Милачић