Preko 500 škola štrajkovalo tražeći socijalni dijalog
Smanjenje broja učenika u odeljenju na maksimalno 24, korekcija zarada od 12 odsto, isplata trećine dugovanja u iznosu od 20.000 dinara i promene zakona iz oblasti obrazovanja uz socijalni dijalog, bili su povod za protest ispred zgrade Ministarstva prosvete, a zatim i Vlade Republike Srbije, 17. marta.
Tog dana, a potom 21. i 31. marta, škole u kojima Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ima članstvo stupile su u zakonski štrajk skraćenjem časova na 30 minuta.
Tim povodom oglasilo se resorno ministarstvo, iznevši podatke koje su obrazovne ustanove dostavile nakon prvog dana štrajka. Prema njihovim navodima, u 1.460 osnovnih i srednjih škola, od ukupno 1.768, nastava se realizovala u punom obimu, a časovi su bili skraćeni na 30 minuta u 308 škola, koje su delimično ili potpuno učestovale u štrajku upozorenja, što iznosi 17,42 odsto. Međutim, član predsedništva USPR Vojvodine Martin Mihailović smatra kako je to uobičajen pokušaj da se umanji značaj ovakvih pobuna, dodajući da je u nekim školama vršen pritisak na zaposlene.
– Mi ne možemo prisiliti celu školu koja, teoretski, ima 100 zaposlenih, a recimo 20 članova našeg sindikata, da skrati časove na 30 minuta – rekao je Mihailović na konferenciji za novinare održanoj u Novom Sadu. – Isto tako, ako u njoj samo jedan nastavnik zatraži da mu se omogući izvođenje nastave u trajanju od 45 minuta, direktor je u obavezi da mu to obezbedi. Što se toga tiče, manevarski prostor je ograničen. Sa sigurnošću tvrdim da su direktori mnogih ustanova bili pritiskani sa svih strana da prijavljuju kako štrajk ne postoji, iako je bio najavljen i evidentno održan. Zato se broj koji mi iznosimo i podaci iz Ministarstva nikada neće poklopiti. Imamo kompletnu evidenciju sa terena i razgranatu mrežu javljanja, najpre predsedniku opštinskog odbora, a potom predsedniku regionalnog odbora itd. Od 770 škola, koliko Unija ima na svom spisku, njih preko 500 skratilo je časove.
Zlatna sredina: 24 učenika
Jedan od zahteva, za koji se Unija zalagala i pre epidemije korone, jeste smanjenje broja učenika u odeljenju na najviše 24, jer to smatraju zlatnom sredinom.
– Po sadašnjem planu, maksimalan broj učenika je 31, mada znamo da postoje i brojnija odeljenja. Često čujemo od nadležnih organa: kako nastavnici koji rade sa 15 i 37 učenika mogu imati istu platu? Mogu, zato što obavljaju potpuno isti posao, ali se on izuzetno razlikuje po kvalitetu. Sigurno je da će u manjim razredima imati viša postignuća i raditi sa svakom učenikom pojedinačno, a da ne spominjemo decu kojoj je potrebno posvetiti posebnu pažnju, što je još jedan kamen spoticanja u odnosu sa nadležnim organima – kaže Martin Mihailović.
Kako napominje, posebno je zabrinjavajuća izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja koja zahteva da se odeljenja viših razreda osnovnih škola spoje u jedno ukoliko imaju ispod 15 učenika, i to na časovima iz svih predmeta.
– Kada su se vodili pregovori, kojima sam i sam prisustvovao, nije bilo pomena da će se taj zakon uvesti, da bi se dva dana posle pojavio pred Vladom. Očigledno se čeka da prođu izbori, nakon čega će biti sproveden, a u prosveti stvoriti teško rasulo – priznaje.
Predsednica sindikata novosadske Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin” Ivana Dokić dodaje da je bilo i nenajavljenih poseta policije, bez radnog naloga.
– Došli su u moju školu dva puta ne bi li, kako kažu, proverili jesu li đaci bezbedni, kao da smo kriminalci, i sve su zabeležili u zapisnik – ističe prof. Ivana Dokić, napominjući da su kolege koje nisu u sindikatu bile solidarne i da takav način zastrašivanja ne može uroditi plodom.
Prema Mihailovićevim rečima, prosvetari su primorani da se na ovaj način bore za prava koja su u poslednje dve godine maksimalno srozana. S jedne strane, kaže, i sami su odgovorni jer treba da se ujedine i podignu glas, ali isto tako zahtevaju od nadležnih institucija da ih konačno čuju i pristanu na pregovore.
– Svi mi radimo na isto “gorivo” – dodaje. – Naša plata je za 2,1 odsto niža od iskazanog republičkog proseka, a pritom pričamo o početniku koji nema starešinstvo, prekonormni rad itd. Sa 100 odsto norme, ona iznosi 63.044 dinara. Ono što se u javnosti najčešće pojavljuje i nama spočitava jeste kako mi ništa ne radimo, a stalno se oko nečega bunimo. Ja bih voleo da onaj koji tako misli jedan dan provede sa nama u prosveti. Osim neposredne nastave, tu su pripreme kontrolnih i pismenih zadataka, onlajn nastava, da ne spominjem časove koji su snimani za RTS, u čemu sam i ja učestvovao. Nismo dobili nijedan sat stručnog usavršavanja, a kamoli novčanu nadoknadu. A to je najlakše uraditi rebalansom buyeta, zbog čega je i pokrenut ovaj štrajk.
Po sporazumu za mirno rešavanje sporova koji su imali 2015, kada je štrajk trajao punih pet meseci, tadašnja vlada se obavezala da im, po Posebnom kolektivnom ugovoru, član 3, isplati novogodišnju i Svetosavsku nagradu u iznosu od 5.000 dinara, ali nijednu otad nisu videli, napominje Mihailović.
– Neka to bude jedan vid pomoći za sve ove mesece koje smo proveli pod koronom – kaže, ističući angažovanje učiteljica, koje su radile dupli posao dok su odeljenja deljena u dve grupe.
Osim toga, nastavlja, predstavnici sva četiri reprezentativna sindikata u okviru školskih uprava pomogla su u „udomljavanju” preko 29.500 ljudi, približivši ih njihovom mestu stanovanja.
– U većini slučajeva, nastavnici moraju da putuju do svog radnog mesta, nekad i u dve-tri škole. Premeštanjem nastavnika u bližu ustanovu dobijamo racionalizaciju putnih troškova, na čemu je država uštedela preko šest milijardi dinara za prethodne četiri godine – ističe.
Tekst i foto: S. Milačić