Репе можда буде 40.000 хектара

Овог пролећа међу ратарима не влада велико интересовање за ову индустријску биљку. Кажу да ће посејати на око 30.000 хектара. Разлог је што цена шећера слабо иде навише за разлику од других намирница које су посебно поскупеле од појаве пандемије ковид-19. Репа је и захтевнија, треба јој посебна нега и више хемије, па уз скуп репроматеријал и гориво ратари траже уносније културе које ће донети већи приход и ниже трошкове производње. Лане је под репом било око 37.000 хектара, према подацима Пословне заједнице “Индустријско биље”. Ове године Пословна заједница се нада да ће се површине под репом поновити, па и да ће репа заузети 40.000 хектара.

У атару Темерина сетву шећерне репе приводи крају Живко Васин. Није ,каже, чекао да се време пролепша, већ је применом агротехнике покушао да обезбеди услове за сетву.

– Агротехничким операцијама обезбедио сам услове за сетву јер не могу се чекати оптимални услови.Најважније је да у земљи има влаге, додуше на мало дубљој површини од шест сантимертара, мада се семе ставља на дубину од пет сантиметара - казао је Васин. По његовим речима, хектар репе коштаће га 2.800 евра по хектару и у тај трошак улази и аренда.

Васин каже да су шећеране према ратарима коректне и да су ове године понудиле откуп од 42 евра по тони, уз бонусе. – Помогле су нам колико су могле јер не могу ни оне радити на своју штету, када цена шећера мирује, код нас је свега 80 динара килограм, а Уредбом Владе Србије цена кристал шећера је ограничена, додуше уз још неколико намирница – казао је Васин.

Ратар из Црепаје Горан Јосифовски јуче је посејао репу, али на знатно мањој површини него прошле сетве. Боље му је, каже, да посеје друге културе због више цене. – Ове године репу ће сејати само они који воле да се баве индустријском биљком. Не верујем да ће је бити више од 30.000 хектара. Ратари углавном или одустају или умањују површине у корист кукуруза, соје, сунцокрета…. казао је Јосифовски.

У прошлој кампањи добили смо 340.000 тона шећера, просечан принос је био 60 тона по хектару, али је дигестија била изнад просека, чак 17 процената, подаци су Пословне заједнице “Индустријско биље”.

Директорка Пословне заједнице “Индустријско биље” Олга Чуровић каже за “Дневник” да је Србији потребно годишње између 160.000 и 170.000 тона шећера за исхрану и за прехрамбену индустрију, а да је у прошлој економској години од октобра 2020. године до септембра 2021.године извезено око 180.000 тона шећера. – Подаци показујемо да имамо шећера за соптвене потребе и за извоз – навела је дирек торка.

У Србији се прерадом шећера баве две компаније, домаћа “Суноко” у саставу “МК групе” која држи шећеране у Врбасу, Пећинцима и Ковачици, и грчка “Хеленик шугар” који имају две шећеране у Црвеники где се репа прерађује, и у Жабљу која не ради неколико година.

У Хрватској килограм шећера 102 динара

По речима грчког експерта за шећер у Србији Христоса Алексопулоса, ако упоредимо цене шећера у ЕУ и у Србији, видимо да је цена ове намирнице овде нижа него, рецимо, у Хрватској, која је чланица ЕУ. У Хрватској се за килограм шећера мора издвојити 6,5 куна, што одговара износу од 102 динара. Зато је цена од 80 динара добра када видимо колико се у једној земљи ЕУ мора издвојити за килограм шећера – навео је Алексопулос за “Дневник”.

Пратећи податке и истраживања министарстава пољопривреде најразвијенијих земаља света, Алексопулос наводи да се очекује суфицит када је производња шећера у питању. Повећана производња, првенствено у Индији, ставља до знања да ће и потрошња шећера у светским оквирима порасти. Зато је, истиче, његов савет пољопривредницима да посао раде са пуно вере и квалитета, као и до сада.

- Моја очекивања од овогодишње сетве крећу се између оптимизма и потенцијалних временских прилика, од којих зависи и сам квалитет целокупног посла. Ако пронађемо златну средину између ове две ставке, може се рећи да очекујем добру сетву на задовољење овдашњег тржишта и потреба. С обзиром на то да је цео свет застао због пандемије вируса ковид-19 и актуелних збивања у Украјини, треба знати да је ситуације српске пољопривреде на стабилним ногама, за разлику од неких далеко већих и моћнијих држава ЕУ погођених актуелном економском кризом – казао је експерт за шећер у Грчкој и Србију Христос Алексопулос.

        З. Делић