Покрајински завод за заштиту споменика културе на Новосадском сајму

Монографију “Првих 70 година” Покрајинског завода за заштиту споменика културе представила је историчарка уметности Катарина Добрић. Реч је о издању које броји 411 страна и преко 580 фотографија и графичких прилога, а садржи седам целина у којима је обрађено седам деценија постојања и рада Покрајинског завода за заштиту споменика културе, смештеног у подграђу Петроварадинске тврђаве. Уредник издања је Зоран Вапа, а текстове су писали Катарина Добрић и новинар, уредник Културне рубрике “Дневника”, Мирослав Стајић.

– Иза овог издања је велики истраживачки рад, који је пажљиво документован и обрађен за монографско издање о кући која седам деценија има мисију евалуације, валоризације и заштите културних добара свих народа Војводине – рекла је Катарина Добрић. – Основни текст је подељен по деценијама, а вођен великим конзерваторским радовима и малим занимљивим причама.

Први део књиге бави се утемељењем унутрашње организације Покрајинског завода за заштиту споменика културе и опремањем конзерваторских радионица. У другој деценији почео је раст и препознатљивост институције и све већи обим посла. Арача, Бођани, Сремски Карловци, само су неки топоними све веће групе заштићених споменика културе у Војводини током треће деценије рада Завода, а у четвртој је као најважнија истакнута улога у обнови црногорских манастира.

Пета деценија Завода за заштиту споменика културе Војводине обележена је ревитализацијом фрушкогорских манастира и већим обимом рада у Сремским Карловцима, као и проширењем делатности на добра Српске православне цркве у Румунији и републикама бивше Југославије. Ангажман после пожара на Хиландару главна је тема шестог поглавља и децније рада завода, а у седмој се истиче реализација све више међународних пројеката, у Хрватској, Мађарској, Румунији...

Историчар уметности - конзерватор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Богдан Јањушевић  је на Новосадском сајму представио Часопис за проучавање споменика културе Војводине “Грађа”. Годишње издање из 2021. по рубрикама посвећеним археологији, историји, архитектури, етнологији и многим другим дисциплинама, за садржај има бројне прилоге стручњака, међу којима су издвојени текстови о заштити археолошког наслеђа у 21. веку, средњевековном насељу у околини Oyaka, обнови звоника манастира Фрушке горе, војној архитектури Петроварадинске тврђаве, историјату цементаре у Беочину... Јањушевић је овом приликом позвао и све заинтересоване за сарадњу на новом броју “Грађе”, који је у припреми за издање 2022.

Културни предео Бач са окружењем, који би ускоро могао да буде проглашен светском баштином, Дворац Дунђерских, слике Милана Коњовића и Саве Шумановића, издвојени су као неки од најрепрезентативнијих ангажмана обрађених и у монографији.

Текст и фото: И. Бурић