Атеље 61: Стотине метара уметничких таписерија

. Иако за њих нема замисли уметника које не могу да изведу, кустос Атељеа 61, историчарка уметности Јелена Ђорђевић каже да су пред ткаљама захтевне композиције стрипа, од којих рад на једној траје и годину дана. Поред те изложбе која у сарадњи са Фондацијом Нови Сад 2022, треба да буде у октобру, Атеље 61, који је прошле године навршио шест деценија постојања, ове године у мају очекује још једна изложба у истом аранжману у оквиру програмског лука Хероине. У септембру, део из богате збирке таписерија које баштини, Атеље 61 изложиће у „Кући Војновића“ у Инђији. У плану је и реализација традиционалног програма који се спроводи у сарадњи са основним и средњим школама „Ткам и маштам“, али и израда монографије којом би био заокружен јубилеј – шест деценија рада, који је прошле године на достојанствен начин обележен и захваљујући подршци градске власти крунисан проширењем на двестотинак метара квадратних изнад радионице одакле је уметничка израда таписерија и почела, али и Новембарском повељом града Новог Сада.

– Верујем да ћемо издати мнографију ове године која ће обухватити сва дела у колекцији, уметнике, историјат Атељеа, Тврђаве... – каже Јелена Ђорђевић. – У плану је и начини скуп на ком би уз учешће аутора текстова  - историчара, теоретичара, критичара, рецензената била представљена  монографија и не само она, него све оно што Атеље 61 ради и баштини свих ових година.

Атеље 61, основан 1961. године као Установа за израду таписерија, јединствена је институција културе на простору Западног Балкана и једина комплексног типа у Србији са властитом продукцијом, што значи да поседује радионичку делатност, галерију и музеолошку збирку. Ако се зна да је једна је од пет сличних у Европи, онда је јасно о каквој раритетној установи је реч.

– Оснивачи Атељеа 61 су дизајнерка текстила Етелка Тоболка и чувени  сликар Бошко Петровић уз подршку града Новог Сада, који је Атељеу касније доделио статус установе културе од посебног друштвеног значаја – прича Јелена Ђорђевић. – Од оснивања до данас кроз Атеље је прошао велики број уметника, више од две стотине из читавог света, и што је најзначајније, ми све време сарађујемо са живим, актуелним уметницима било да су они  сликари, таписеристи, стрип уметници, архитекте...  Свуда су излагане таписерије настале у нашем атељеу,  осим на афричком и аустралијском континенту, на више од 290 изложби у земљи и иностранству. Постоје подаци да је из Атељеа изашло око 900 таписерија, док их у нашој колекцији има више од 300. Кроз различите кризе и недаће пролазила је ова кућа од оснивања и рада у оквиру занатске радионице до данас, али никад није престала да ради.

Таписерије настале у Атељеу 61, а нису више део музејске збирке, којом је колекција те установе проглашена 1987, налазе се данас по другим музејима, галеријама, приватним збиркама, резиденцијама, институцијама...

Према речима Јелене Ђорђевић, по Закону о заштити културних добара и уметничких дела, Атеље 61 може на основу оригиналне таписерије да начини још два истоветна примерка, самоиницијативно или по нечијој naruybini.

– Чувена таписеристкиња, деведесетдвогодишња Јагода Буић у својој колекцији има „Жар птицу“ таписерију која је настала 1975. године. Двојица колекционара из Америке и Енглеске су изражили жељу да је имају, ми смо то урадили, спаковали и послали, али кад би сутра неко пожело још једну Жар птицу, не би могао да је добије – објашњава Ђорђевићева. 

Сваки примерак има „личну карту“- плочицу на наличју, на којој стоји име установе која га је  произвела, инвентарни број, годину израде, име аутора, назив дела, димензије, којом техником је рађен, којим материјалима, име ткаље и коме припада.

Као плод амбиције и идеје о окупљању уметника и популарисања уметности таписерије, 1998. је настала колонија таписериста „Бошко Петровић“, која од 2008. године има међународни карактер, а 2001. и Тријенале теписерије. Атеље расписује и међународни конкурс за идејно решење таписерије, организује Школу таписерије популаришући и афирмишући и на тај начин ову врсту уметности.

Приликом посета новоотвореној галерији у Атељеу, посетиоци могу да виде  на делу, у радионици специјалисте уметничког ткања како на хоризонталним разбојима, са картонима уметника у природној величини иза нити, користећи специјалне виљушке, испуњавају њихове замисли. У њиховом послу од велике важности је сарадња са уметницима са којима су увек у контакту. Окружене су непрегледном количином вуне спремне за рад, што је и најчешћи материјал. Интересантно је да ткаље и фарбају  вуну постижући широк спектар нијанси и за то употребљавају природне боје. Доскора су бојиле вуну у лонцима, а сада имају посебну машину за то. 

У Атељеу 61 се надају да ће након проширења у седишту установе на Тврђави, добити и простор у Кинеској четврти да могу да се размахну и изложе оно што још имају у збирци, поготово примерке који су тродимензионални и који своју лепоту могу да покажу само када се изложе на прави начин.

Зорица Милосављевић