За квадрат новог стана скоро 2.700 евра, а старог и до 2.250

Више је новца прометовано у овој области, па је током 2018. године у Новом Саду приходовано 140 милиона евра, годину дана касније 148,3, а 2020. године 180, да би у четвртом кварталу прошле године та цифра достигла суму од 206,7 милиона евра. У односу на последњи квартал 2020. године, прошле је продато више станова за 10,9 одсто.

Најскупљи квадрат у новоградњи, који је продат у последњем кварталу прошле године, у нашем граду достигао је цифру од 2.657 евра. То је далеко мања сума новца од постигнуте у Београду, где је купац искеширао невероватних 10.000 евра за квадрат стана на такозваном Београду на води. Што је уједно и рекорд у Србији, бар када је реч о продатој некретнини.

Просечна цена новије градње у Новом Саду је 1.410 евра по квадрату. Током 2019 године просечна цена је била 1.268, а годину дана касније 1.290 евра по квадрату. Цене староградње, такође, прате „трендове” на тржишту некретнина, па је продат најскупљи квадрат достигао суму од 2.250 евра. Просечне цене старијих станова достижу суму од 1.395 евра по квадрату, док је 2019. године она била 1.154 евра. 

По истраживању портала 4zida.rs, који обједињује већину огласа из области некретнина у Србији, у Новом Саду просечне цене оглашених станова у староградњи нису падале чак ни у првом кварталу 2019. године. Оне, према подацима “4zida.rs”, још од средине 2017. године имају тенденцију стабилног раста. Поређења ради, просечна цена оглашених станова у староградњу у Новом Саду у четвртом кварталу 2019. године износила је 1.339 евра, а у четвртом кварталу 2020. године чак 1.492 евра по метру квадратном, што представља поскупљење од преко 150 евра.

Директор новосадске агенције „Солис некретнине„ Драган Рабатић каже да је прошле године било добрих резултата у области продаје некретнина, што очекује и у овој. Сматра да је тржиште на високом нивоу и да ће тако и остати.

- Наши клијенти су, углавном, пословни људи од 35 до 40 година па навише и нема много млађих. То су и кредитно најспособнији клијенти. Статистика говори да је мало већи проценат оних који купују кредитом, а мало је мање оних који за то користе готовину - казао је Рабатић.

По његовим речима, тржиште Новог Сада је најразвијеније са највећим капацитетом у Србији и да се то види како по ценама тако и по промету некретнина и да ће тако трајати у наредних десет година. У Синдикату грађевинарства Војводине и Новог Сада су и раније напомињали да самим растом грађевинског сектора од пре две године постоји идеја да се у Новом Саду оснује савет за грађевинарство како би фирме из те области удружене учествовале на иностраним тендерима и самим тим биле конкурентније.

Када је реч о продаји пољопривредног земљишта, у последњем кварталу се бележи благи пад. Док је 2019. године у Јужнобачком округу обрађено 609 уговора о купопродаји, прошле године их је било 586. 

Када је реч о ситуацији у Србији, подаци Републичког геодетског завода показују да је на тржишту непокретности у четвртом кварталу 2021. године било 37.500 уговора, што је за 12,6 одсто више него у четвртом кварталу 2020. године.

Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у Србији у четвртом кварталу 2021. године износио је 1,8 милијарди евра, што представља повећање од 33,8 одсто у односу на исти квартал 2020. године. У поређењу са трећим кварталом 2021. године, обим новчаних средстава на тржишту непокретности у четвртом кварталу већи је за 18,2 одсто.  

С. Аничић Илић