Нова жалба због изградње мини хидроелектране
БЕОГРАД: Еколошко удружење Рзав и ЦЕЕ Bankwatch Network, уз подршку светске организације за заштиту природу WWF, поднели су жалбу на рад Европске инвестиционе банке (ЕИБ) чија је инвестиција за изградњу малих хидроелектрана Бели Камен и Комаљ, како су саопштили, проузроковала велику штету на рекама Црни Рзав и Рибница у Србији.
Подносиоци жалбе сматрају да ти пројекти крше европске и националне правне оквире, као и Конвенцију Савета Европе о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (тзв. Бернска конвенција).
Оба постројења су међусобно повезана такозваним bypaš-om, узимајући воду из две реке, а финансирала их је ЕИБ путем кредита за мала и средња предузећа, и приоритетних пројеката финансијског посредника Цредит Агрицоле Србија АД Нови Сад.
Инвеститор је фирма Златиборске електране д.о.о, регистрована у Чачку, која је имала у плану изградњу и трећег објекта, МХЕ Пета, непосредно испод МХЕ Комаљ.
Постројења се налазе на подручју Парка природе Златибор, међутим, пре њихове изградње није урађена ниједна студија о процени утицаја на животну средину, чиме је дозвољено да ове две мале хидроелектране униште 9,2 километра речног тока, навели су у заједничком саопштењу подносиоци жалбе.
Осим тога, приметни су и штетни утицаји са озбиљним последицама на заштићене врсте у овом подручју, што доказује, кажу, и хидробиолошко истраживање које је WWF Адриа спровела 2020. године.
"Резултати спроведених теренских и лабораторијских истраживања указују на забрињавајуће промене станишта попут драстичног смањења количине воде дуж водотока, на ком су изграђени ови хидроенергетски објекти, и превелике продукције алги, а посебно је приметан драстичан пад биодиверзитета на локалитету испод друге МХЕ, као последица честих промена нивоа воде на истраживаном делу тока", рекла је Наташа Миливојевић из Еколошког удружења Рзав.
Нагласила је да је на подручју између две машинске зграде, 2018. године утврђено присуство строго заштићеног поточног рака (Аустропотамобиус torrentium), али да током последњих истраживања, ниједан примерак те врсте није пронађен на ширем подручју.
Сходно правилима ЕИБ-а, за пројекте који се финансирају преко комерцијалних банака - посредника, ЕИБ није нужно укључена у израду еколошких и друштвених процена утицаја, па остаје непознаница да ли је ЕИБ урадила било какву процену утицаја ова два пројекта, наводи се у саопштејну.
У овом случају процена утицаја је, додају, препуштена банци Кредит Агрикол Србија, упркос чињеници да вероватно не поседују стручност у области права ЕУ или еколошких и друштвених стандарда ЕИБ-а.