Светске цене хране порасле у јануару, биљна уља скупља 4,2%
РИМ: Светске цене хране су забележиле раст у јануару, и крећу се близу 10-годишњег максимума, при чему су највише поскупела биљна уља, објавила је данас Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
Индекс цена хране који израчунава ФАО, а који прати месечне промене цена прехрамбених производе којима се највише тргује на глобалном нивоу, износио је у просеку 135,7 поена у јануару у односу на навише ревидирани децембарски показатељ од 134,1 поен.
Поскупљење хране доприноси општем порасту инфлације, која се повампирила с опоравком економија од кризе изазване корона вирусом, а ФАО упозорава да раст трошкова доводи у ризик сиромашније становништво у земљама које се ослањају на увоз.
Агенција УН са седиштем у Риму, такође је повећала процену глобалне производње житарица у 2021. години на 2,793 милијарде тона са prеthodnе процењених 2,791 милијарди тона, у извештају о изгледима понуде и потражње житарица, преноси Ројтерс.
ФАО је саопштио да су цене биљних уља порасле у јануару за 4,2 процента на месечном нивоу и да су достигле рекордне нивое, услед смањења расположиих количина за извоз и других ограничења која утичу на понуду, као што су недостатак радне снаге и неповољне временске прилике.
"Присутна је забринутост да се утицаји ових ограничења неће брзо ублажити", навео је у саопштењу Бубакер Бен-Белхасен, шеф Одељења за тржишта и трговину у ФАО.
Међународне котације млека и млечних производа су порасле за 2,4 процента у јануару, пети месец узастопно, а највише су скочиле цене обраног млека у праху и путера.
Житарице су прошлог месеца укупно посматрано поскупеле за само 0,1 проценат, при чему је кукуруз скочио за 3,8 посто у односу на децембар, због упорне суше у Јужној Америци, док је, насупрот томе, пшеница појефтинила за 3,1 одсто, чему су допринеле издашне жетве у Аустралији и Аргентини.
Цене меса су незнатно ојачале у јануару, док су котације шећера забележиле пад од 3,1 одсто у односу на prеthodni месец делимично због повољних перспектива производње у земљама великим извозницима - Индији и Тајланду, саопштио је ФАО.
У одвојеном извештају, ФАО је повећао своју процену глобалне производње житарица у 2021. због веће производње пшенице у Аргентини и Аустралији. као и у Русији и Украјини, него што се раније предвиђало.
„Очекује се да ће светска сетва пшенице у 2022. бити већа, подстакнута углавном повољним временским условима на северној хемисфери, мада би високи производни трошкови могли да одврате произвођаче од знатнијег повећања“, напомиње ФАО.
Предвиђа се да ће глобална потрошња житарица у 2021/22. порасти за 1,6 процената у односу на ниво из 2020/21. године и да ће достићи 2,805 милијарди тона.
ФАО-ва прогноза светских залиха житарица до краја сезоне 2022. износи 824 милиона тона, што је повећање од 2,2 милиона тона у односу на новембарску процену.