За отету имовину држава има две милијарде евра

Наиме, Министарство финансија је најавило да ће 31. марта исплатити бившим власницима аконтацију у новцу, на основу решења о обештећењу која су постала правноснажна до 30. јуна 2021. године и то у износу од 10 одсто од утврђеног износа по свим основама бившег власника. Како кажу у Агенцији за реституцију, правноснажних решења је укупно 2.121, корисника обештећења 3.175, а око 200 их је из Војводине.

Укупно процењена вредност имовине која не може да се врати износи 13,6 милијари евра. Законом о враћању одузете имовине и обештећењу је прописано да обештећење не сме да угрози макроекономску стабилност и привредни раст Србије. Због тога је предвиђен износ од две милијарде евра, увећан за припадајуће камате, за све кориснике обештећења, по свим основима и свим подносиоцима захтева, а Влада Србије утврдила је коефицијент обештећења у износу од 0,15.

Половином јануара први пут су емитоване обвезнице ради измирења обавеза по основу обештећења за одузету имовину, у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу. За обвезнице које се емитују ове године укупан износ обештећења, утврђен на основу Решења о обештећењу које је донела Агенција за реституцију, износи 69.452.452 евра и биће исплаћен емитовањем обвезница рочности пет, 10 и 12 година.

У Агенцији за реституцију кажу да ће онима чије обештећење не прелази 1.000 евра одмах бити исплаћено све, а за веће износе аконтација у висини од 10 одсто суме обештећења. То значи да ће, уколико је обештећење, рецимо, 5.000 евра, сада бити исплаћена аконтација од 500 евра, а преостали новца биће у обевезницама у року од пет 10 или 12 година, у зависности од тога колико је година имао подносилац захтева на дан ступања на снагу Закона о обештећењу 2011. године. Макисмалан износ обештећења је 500.000 евра.

Грађанима/корисницима који имају право на обештећење аконтација ће се и у наредном периоду исплаћивати 31. марта, за решења која су постала правноснажна од 1. јула prеthodnе године, закључно с 30. јуном текуће године. То значи да ће следеће године аконтацију и износе до 1.000 евра добити корисници реституције којима су решења о обештећењу постала правноснажна од 1. јула 2021. године до 30. јуна ове године. Обештећење по основу емитованих обвезница исплаћиваће се од 14. јануара 2023. године једном годишње, све до доспећа обвезнице зависно од њене рочности. За петогодишње обвезнице датум доспећа је 14. јануар 2027. године, десетогодишње - 14. јануар 2032. године, а за дванаестогодишње обвезнице - 14. јануар 2034. године.

Корисницима обештећења, по решењима Агенције за реституцију која су постала правноснажна до 30. јуна 2021. године, а који су доставили документацију о отвореним рачунима, обвезнице су уписане на власнички рачун код Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (ЦРХоВ). Стање и распоред обвезница по серијама одговарајуће емисије, могу се добити преко члана (овлашћене банке или инвестиционог друштва), који је отворио такав рачун код ЦРХоВ.

Корисницима обештећења, који нису доставили документацију о отвореним рачунима, обвезнице су уписане на привремени рачун код ЦРХоВ, па је неопходно да у што краћем року отворе одговарајуће рачуне преко члана ЦРХоВ, преузму и попуне Образац са сајта Агенције за реституцију https://www.restitucija.gov.rs/ и доставе тражене податке, како би били исплаћени. 

Мрежа за реституцију у Србији сматра да је крајње време да се измене спорне одредбе Закона о реституцији са, како кажу, вештачким и неоснованим ограничењима за враћање грађевинског земљишта. Из ове мреже указују да већ деценијама захтевају и инсистирају на натуралној реституцији и супституцији као најбољим облицима реституције, које су спровеле и Словенија и Северна Македонија, у којима је имовина одузимана исто као и у Србији.

Симболично обештећење и обвезнице на дужи временски рок (од пет до 12 година), нажалост, за неке грађане је изнуђено решење које они због година, деценија борбе, здравственог стања, ипак прихватају, али је велики број потомака који на такву уцену не желе да пристану, наводи се у саопшењу Мреже за реституцију. Мрежа за реституцију у Србији поручује да ће, и поред великих тешкоћа, наставити да прати „токове” одузете имовине грађана која се данас води као јавна имовина и наводи да је у протеклих 20 година у фонд за реституцију требало да се слије више десетина милијарди евра путем конверзије имовине, али да је сакупљено свега 20 милиона евра.

Д. Млађеновић