Шта пише у документу за посебну седницу Скупштине Републике Српске
БАЊАЛУКА: Политичка криза у институционалном функционисању БиХ може бити превазиђена отклањањем узрока који су довели до кризне ситуације, а то се може урадити једино сталним и истрајним разговорима политичких представника, истиче се у документу "Политичко-економска ситуација у БиХ", који ће бити разматран на посебној седници Народне скупштине Републике Српске 1. фебруара, преноси РТРС.
Заједничком анализом стања и отклањањем узрока, како се наводи, могуће је створити повољан амбијент у којем би институције функционисале на основу Устава и у корист свих народа и грађана.
Наводи се и да у сваком парламенту на нивоу БиХ, ентитета и кантона треба да се воде расправе о свим битним питањима функционисања БиХ и да на тој основи политички субјекти треба да налазе одржива и праведна решења до којих се може доћи само на основи равноправности народа, ентитета и грађана.
У документу се констатује да Дејтонски споразум и Устав пружају довољно могућности за реформе у свим битним областима с циљем проналажења бољих решења у функционисању БиХ.
Подсећа се и да је Република Српска, као државотворни ентитет у БиХ, покренула процесе институционалних реформи са циљем да се добију боља, праведнија и рационалнија решења у функционисању власти и јавних политика у ентитетима и на нивоу БиХ.
У документу се наводи да је иницијална каписла за актуелну кризу у БиХ била одлука о допунама Кривичног закона БиХ коју је донео бивши високи представник Валентин Инцко и да је превазилажење кризних ситуација неопходно за функционисање ентитета и БиХ као целине, а да је то могуће уколико се о спорним питањима на равноправној основи усагласе представници ентитета и народа, преноси РТРС позивајући се на Срну.
Документом се предлаже да се интернационализација државног питања БиХ усмери у процес европских интеграција, а да се интернационализациа као мешање страних фактора у унутрашња питања ентитета и БиХ као целине максимално редукује у складу са одредбама међународног права.
Када је реч о проблему равноправности конститутивних народа у БиХ, у документу се наводи да су три народа Срби, Бошњаци и Хрвати суверени и државотворни, конститутивни, односно равноправни у свим битним сегментима функционисања државних институција на свим нивоима организовања власти.
Каже се и да постојећа организација државне власти у два ентитета, а посебно у Федерацији БиХ, отежава његово остваривање.
Наведено питање се изражава као проблем конститутивности Хрвата, њихове равноправности и легитимног представљања у институцијама власти на ентитетском и на нивоу БиХ. Принцип државотворности три народа значи да је проблем равноправности једног народа заједнички проблем сва три народа, истиче се у овом документу, , те додаје да "легитимна заступљеност Хрвата у Председништву БиХ и у Дому народа Федерације БиХ није само хрватски проблем или такозвано хрватско питање, него је то проблем целе БиХ".
У документу се указује и на проблем суверености ентитета и народа и додаје да због своје специфичности БиХ не може да се организује као унитарна, централизована држава, него а се углавном ради о специфичном и сложеном уставно-правном систему и организацији државе који има сличности са системима Швајцарске и Белгије.
У документу се у вези с међународним интервенционизмом констатује да деловање високог представника кроз недемократско наметање одлука, закона, уставних амандмана, смену легално изабраних представника, представља фактор који је највише допринио садашњој кризи у БиХ.
Посебно је проблематично, напомиње се у документу, што су последице тих наметнутих одлука биле углавном негативне, а о чему сведочи и Инцкова наметнута одлука којом је мењао Кривични закон БиХ.
У документу се наводи и да проблем правосудне власти представља главни генератор политичких криза и у континуитету оптерећује и угрожава све друге позитивне процесе у БиХ.
Крајње је време да домаћи политичари преузму одговорност и да захтевају престанак мандата високог представника на шта Република Српска већ дуже време указује, наводи се између осталог у документу "Политичко-економска ситуација у БиХ".