"Зенитеум :: 2022" увео Нови Сад у Европску престоницу културе

Представа се бави повезаношћу уметности и науке, уз више од 60 уметника присутних на сцени, а наслов “Зенитеум :: 2022” потиче од транснационалног уметничког покрета зенитизам, уметника и уредника часописа "Зенит" Љубомира Мицића, који је у свом међународном часопису обликовао модернистичку уметност између два светска рата у Београду, Загребу, Паризу, Берлину, Милану и Москви.



Представа је симболично почела у 20.22 сата, код зграде Бановине, Булевар Михајла Пупина 16, нимало случајно јер ју је пројектовао чувени архитекта Драгиша Брашован, а управо њеном изградњом је, у архитектонском смислу, почела модернизација Новог Сада.



Зграда Бановине је својевремено уврштена међу најиновативније и најзначајније грађевине 20. века према престижном издавачу у области архитектуре и уметности Фејдону.



Из снаге разноликости, бљеснуо је Волтин лук, креативна муња, која је осветлила читаву 2022. годину и све програме Европске престонице културе који ће се дешавати под геслом “За нове мостове”.



Славећи дуални карактер нашег града, који двоструко рачуна време, који слави две Нове године, обележава два календара, и јулијански и грегоријански, користи два писма, и ћирилицу и латиницу, кретали смо се према Зениту. Из тих разлога је и ова представа свечаног отварања Европске престонице културе, осмишљена и уобличена на трагу човекових фасцинација многострукошћу времена и бесконачношћу простора, посвећена човековим начинима дефинисања и промишљања ових елемената, као и симболичким значењима која човек времену и простору приписује. Управо зато у овој представи као протагонисти фигурирају истраживач васионе, али и стваралац новојулијанског календара, Милутин Миланковић, математичарка која је допринела дефинисању теорије релативитета, Милева Марић Ајнштајн, зачетник наше модерне архитектуре и творац урбаног језгра Новог Сада, Драгиша Брашован, и најзад, скривен, али не мање значајан, оснивач зенитизма и уметник који је тежио немогућем, Љубомир Мицић”, овако креативни тим представе спектакл којим је Нови Сад закорачио у годину титуле Европске престонице културе.

Аутор представе “Зенитеум :: 2022”, једна је од најважнијих фигура словеначке и регионалне уметничке сцене, реномирани европски редитељ Драган Живадинов.



Један је од ретких позоришних уметника на свету који живи и ствара авангардну уметност, инспирисан руском авангардом са почетка прошлог века, делом Казимира Маљевича и супрематизмом.



За своју протагонисткињу оптималне пројекције Живадинов је изабрао математичарку Милеву Марић Ајнштајн, која је рођена у Тителу, а средњу школу је похађала у Новом Саду.



Други протагониста представе је математичар Милутин Миланковић, отац климатске астрономије, рођен у Даљу дуж Дунава код Новог Сада.

Прво издање његове књиге „Кроз васиону и векове“ штампано је у Новом Саду, у Матици српској.



У главним улогама били су Анита Манчић, која је оживела лик Милеве Марић Ајнштајн, док је Борис Исаковић био у улози Милутина Миланковића.

Домаћин представе је Лазар Јованов, а драматург Светислав Јованов.



Музику за ову прилику потписала је композиторка Драгана Јовановић, док је Дуња Зупанчич задужена за сценографију и костиме.



Бројни концерти очекују Новосађане и њихове госте вечерас...



Један од најпопуларнијих британских електронских састава "Морчиба", наступиће у Позоришту младих, у Градској концертној дворани француски бенд Nouvelle Вагуе, као и кларинетиста Андреас Ottensamer, док ће краљица фада Царминхо наступати у Српском народном позоришту.

У Новосадском позоришту ће наступити фински џез музичар Јими Тенор, а у Цркви имена Маријиног америчка певачица Chrysta Bell.



Простор СКЦНС Фабрика угостиће британски број један д'н'б звука, Рудиментал...