На презентацији нацрта ГУП-а највише полемике изазива приобаље Дунава
- У новом генералном урбанистичком плану има великих помака у односу на prеthodni, који се највише односе на рестриктивније мере паркирања, повећања зелених површина, као и боље снабдевање топлотне али и расхладне енергије - казао је директор Урбанизма Душан Миладиновић на првом јавном представљању ГУП-а Новог Сада до 2030. године.
Он је рекао да ће се на све примедбе као и у сваком јавном увиду изјаснити стручна служба Урбанзма и комисија за планове. Јавно представљање одржано је у амфитеатру Спенса, а поред представника “Урбанизма“ присуствовали заинтересовани суграђани, активиста Миран Погачар, као и бивши градоначелник града и председник новосадскг одбора Народне странке Борислав Новаковић. Највише питања било је у вези са приобаљем Дунава.
Како је појашњено на приобаљу Дунава су раније у оквиру важећег плана биле могуће саобраћајнице које чине блокове у којима су пословни центри. Када је почео да се ради нови ГУП, рађене су три анализе приобаље Дунава. Напоменуто је и то да је констатовано да постојећи план није урађен у складу са природним амбијентом нити садржајима. У том смсилу евиденте су разлике, а то је пре свега очување станишта и повећање парковксе шуме. У важећем плану су 24 хектара док је у новом плану та површина повећана на 55,4 хекатара.
Борислав Новаковић је постављајући питања на јавној презентацији казао да план истиче само једну димензију и то грађевинску.
- То значи да ће Нови Сад да расте, али не и да се развија. Да би се развијао требали сте изнети оне компоненте које су изостале. Све што је битно није речено. Бродоградилиште и морнарица се додирују у брањеном делу. Поставља се питање зашто сте на бродоградилишту било шта гради, ако се морнарица и бродоградилишта додирују. Људи који живе у “1300 каплара“ неће имати поглед на Фуршку гору нити Дунав већ у зграде - казао је Новаковић. Марину је како је даље појаснио потребно планирати на другом месту, како би се избегли еколошки проблеми. Спорна је како је рекао и плажа од 1.400 метара са припадајућим угоститељским објектима. Људи који живе уз обалу већ су оптерећени јер на Штранду објекти већ имају свако свој музички програм. “Шордош и Дунавац су највреднији део Новог Сада плућа која морамо чувати “ казао је Новаковић.
Миладиновић је одговарајући појаснио да је марина планирана још 2009. године када је Новаковић био на радионици где је управо о њој и било речи. Новаковић је казао да то није истина.
- Не видим разлог што сте против оног плана који сте ви донели. Не знам одакле вам та инфромација за изградњу. Све време сте грађанима бацали прашину у очи са тим да ми планирамо да избетонирамо Шодрош што није истина - одговорио је Миладиновић.
На тај начин како је појашњено на презентацији на Каменичкој ади искључени су сви додатни садржаји који укључују комерцијалне садржаје попут пословних центара, изградњу хотела и слично.
Поменуто је и то да је 1998. године евидентирано 75 хектара шуме, а да је прошле године тај број пао за 15 хектара на 60 и да је евидента узурпација тог потеза.
Новим ГУП-ом је планирано да се на Каменичкој ади и приобаљу планира пејзажни простор са визулним и физичким приступима обали, садржаји у вези са рекреацијом спортом, туризмом али је то и место где се станује. Такво решење како су појаснили подразумева да приобаље постане привлачно и током целе године свим становницима града.
Међународна веслачка стаза планира се ширине два километра и 150 метара са 120 метра. Да би се она реализовала мора бити у брањеној зони.
Александар Јевђенић из “Урбанизма” казао је да ГУП предвиђа задражавање постојеће мреже бициклистичких стаза која сада износи 100 километара и најгушћа је у Србији. Планирано је повећање три пута више.
- Када је у питању пешачки и бициклистички саобраћај, нацрт предвиђа проширење пешачке зоне на Улицу Исе Бајића, део Улице Игњата Павласа, Илије Огњановића и Дунавске улице, што ће омогућити спајање Дунавског парка и Дунавске улице без пресецања токова аутомобила. У плану је и остварење нове пешачке зоне у подграђу Петроварадинске тврђаве, што ће бити омогућено затварањем Београдске улице у Петроварадину за саобраћај моторних возила, осим јавног превоза, а исто важи и за “горњи плато” тврђаве. Планирано је пет пешачко бициклистичких мостова, те укидање локалне железничке пруге Петроварадин–Беочин и претварање у туристички коридор “Зелена стаза” која ће омогућити одвијање пешачког и бициклистичког саобраћаја по њему - казао је Јевђенић.
У области водног саобраћаја, планира се опремање и оспособљавање постојеће међународне луке “Нови Сад”.
- На Дунаву се планира постављање пет међународних путничких пристана на територији града, као и изградња међународне марине у зони канала Шодрош, на левој обали реке Дунав, непосредно уз главни пловни пут - казао је Јевђенић.
Активиста Миран Погачар казао је окупљеним новинарима да је ГУП најозбиљнији план који постоји на нивоу града, који по свему судећи није рађен за грађане, већ за појединце који ће да профитирају.
- Град користи јавна средства да инвестира и обезбеди инфраструктуру, како би појединци стекли имовину. Једна од таквих ствари је приобаље Дунава. Чињеница је да ће ту квадрат да буде 6.000 до 7.000 евра. Што је још једно озбиљно питање, јер ће довести у ситуацију да та цена квдрата буде прихватљива, иако већина грађана не могу то себи да озбезбеде - казао је Погачар.
Према нацрту, висина стамбених објеката у зонама вишепородичног становања ограничава се на осам надземних етажа. Изузеци су могући на значајним саобраћајним правцима или у подручјима проширења становања - изградња на слободним теренима, и то на мањим површинама (једна парцела или један блок зграда), што би се утврдило плановима којима се разрађује Генерални урбанистички план.
У нацрт плана уводи се еколошко становање које је предвиђено између осталог и на Мајевици. Примена паметних и иновативних система се осим у изградњи објеката примењује и у изградњи инфраструктурних система.
Новим генералним урбанистичким планом предвиђа се и измештање централног пречистача на сремску страну, увођење обавезне изградње бициклане и паркинг места за будуће власнике станова у зградама.
С. Аничић Илић
Фото: С. Шушњевић