Одлазак југословенске и српске модне иконе, Сомборке Тамаре Бакић

Тај усуд је поделила и модна икона, не само Србије, већ и бивше, велике земље, Југославије у којој је Сомбор словио за неприкосновено предзиђе простаклуку и свакој врсти нововеког варваризма, Тамара Бакић, од које су се њени суграђани опростили пре неки дан на Великом православном гробљу.

Прича о девојчици која је од родног Сомбора, преко мађарског фашистичког логора у Бачкој Паланци до модних писта Њујорка, Париза и иних метропола прошла колико мучан, толико и готово сензационално успешан пут поплочан личним шармом, урођеном сензуалношћу и стилом, почела је 1934. године на западу Бачке, а завршила се на истом месту. Тако је највећа дама модних писта избегла судбину великог суграђанина, Вељка Петровића, којем нису испунили ни последњу жељу, да га положе на вечни починак у месту у коме је и угледао свет, Сомбору.

Управо овде, у родном граду, Тамара Бакић је од кржљавог девојчурка, заустављеног у развоју услед пост логорског боравка у Београду, обележеног скривањима по престоничким подрумима, израсла у лабуда чија је нешто каснија децентна појава младе, по угледу на оца студенткиње права, али и пливачке вицешампионке Југославије,  на кастингу за први Сајам моде 1958. године запала за око тада познатој кројачици Дари Спасојевић, иначе пријатељици њене мајке. Наставак те приче се одвијао попут холивудског блокбастера, пошто је након овог дебија, Тамара почела да добија позиве за ревије, које су је водиле не само по целој тадашњој Југославији, већ и по модним пистама у Будимпешти, Варшави, Москви, Санкт Петербургу, Паризу, Техерану, Њујорку.

- Некада смо и по месец дана били на путовањима, биле су то праве турнеје, а ми репрезентација Југославије која промовише домаћу моду у свету која је код нас постајала све озбиљнија индустрија са аутентичним креаторима као што је Александар Јоксимовић. Били су то незаборавни дани, златно доба домаће моде која је освајала планету а наше ревије су гледале познате личности као што је Ив Сен Лоран, са некима смо се и лично упознали као што је редитељ Клод Лелуш или глумац Ентони Хопкинс, проводили се у дискотеци коју су држали Џејн Биркин и Серж Гинзбур, срели се са Брижит Бардо, пили шампањац са Диором који га је отворио у нашу част... Имала сам част да упознам Пака Рабана и да носим његов модел на ревији – сведочила је колико овог лета Тамара за српске медије, присећајући се управо оног којем је била инспирација, славног модног креатора Александра Јоксимовића, југословенског Диора, који је преминуо prеthodnog пролећа.

Њен ход по модним пистама потрајао је јако дуго, а захваљујући непревазиђеној харизми, поред савршене фигуре тако потребне исконским звездама моде, чак и у 82. години је била звезда модне ревије у Њујорку, чиме је потврдила свој кредо да упркос императивима друштва, „жене данас ипак имају право да достојанствено старе“. Звездани ход Тамаре Бакић је био само један, неко би рекао и мањи, део њеног ангажмана у свету моде, пошто је током каријере била и оснивач југословенског Удружења манекена, како би младе људе заштитила од свих неприличних изазова на путу до светала великих, светских позорница, које је и сама тако успешно избегла.      

М. Миљеновић