Заштићеним подручјима прети опасност од урбанизације
Националним парковима у Србији прети опасност због ширења насеља и урбанизације услед нелегалне градње објеката, развоја неадекватних облика туризма и нагомилавања отпада, али и веће сече шума у заштићеним подручјима него што је дозвољено, наводе из Државне ревизорске институције.
То су неки од закључака извештаја о ревизији пословања националним праковима у Србији, а председник ДРИ Душко Пејовић истакао је да је циљ те ревизије био да се укаже да је нашим националним парковима потребно ефикасно, ефективно и економично управљање.
У Србији постоји пет националних паркова: Ђердап, Копаник, Фрушка гора,Тара, и Шар планина, који се простиру на око 150.000 хекатра.
Око 66 одсто је у власништву државе, а 34 одсто је приватно власништво.
Национални паркови су у надлежности Министарства за заштиту животне средине, Националног парка Ђердап, Националног парка Тара, општине Бајина Башта и општине Мајданпек.
Пејовић је указао да су национални паркови важни, јер чувају природне вредности и ресурсе од националног значаја.
„Зашто смо се одлучили на ову тему? Због урбанизације тих подручја, недостатка комуналне инфраструктуре, нерешених система отпадних вода, развоја неадеквантих облика у туризму...“, рекао је Пејовић.
Како је рекао последњих година постоје тенденције ширења насеља и урбанизације услед изградње нелегалних објеката, који угрожавању живи свет у националним парковима.
Државни ревизор Горан Чабаркапа каже да су на основу ревизије донети закључци да институције у Србији нису усагласиле сва планска документа у области заштите природе, да предузете активности институција које су задужене за националне паркове нису у довољној мери допринеле ефикасном управљању националним парковима и да није било довољно активности чувара и надлежних инспекција.
Чабаркапа је истакао да такав однос институција према националним парковима ствара ризик за очување, унапређење и одрживо управљање националним парковима. На пример, управљачи националним парковима Тара и Ђердап немају потпуну конторлу над активностима на територији заштићеног подручја и да општине на којима се ова два парка простиру нису достављале примерак издате грађевинске дозволе управљачима.
Како је објаснио то за последицу има да управљачи нису имали потпуну информацију о објектима који се граде у границама националног парка.
Унутар граница националних паркова Ђердап и Тара, у појединим газдинским јединицама, одељењима и одсецима, евидентиран је већи обим сече стабала у односу на планирани.
Између осталог, указано је да управљач Националног парка Ђердап у ревидираном периоду није обрачувано накнаду за коришћење заштићеног подручја за постављање викендица и других и комерцијалних објеката за одмор, што је довело до умањења прихода.
Чабаркапа указује и да је недовољна активност чувара и надлежних инспекција, затим непоступање по донетим решењима о рушењу објеката, као и изостанак сарадње надлежних субјекта довело до раста бесправне градње у границама националних паркова.
Указао је да општина Бајина Башта у периоду од 2018. до 2020. није спровела ниједан инспекцијски надзор над изградњом бесправних објеката, што је утицало на раст бесправне градње у границама Националног парка Тара.
Општина Мајданпек, додаје Чабаркапа, у последњих 13 година донела је више од 40 решења о рушењу бесправних објеката на подручју Националног парка Ђердап, али да ни по једном није поступано закључно са 2020. годином.
Истакао је да је са рушењем почело тек током 2020. године и да закључно са 31. августом уклоњен 21 бесправан објекат.
Е. Д.