Покрајински завод за заштиту споменика културе обележио велики јубилеј

Само две године после оснивања УНЕСКА неколицина младих  у организованој јединици за заштиту споменика културе у Војвођанском музеју почела је да ради и успела да покрене делатност од великог значаја за овдашњи културно-историјски простор. Под називом Завод за заштиту и научно поручавање споменика културе у Новом Саду ова кућа званично је основана  9. јануара 1951. и од тада непрекидно брине о заштити и обнови културно-историјског блага на војвођанским просторима, али и другде за шта је добила многобројне награде и признања.

Честитајући запосленима јубилеј, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић је истакла да у мноштву  установа које је Покрајинска влада основала и чији рад финансира, Завод заузима посебно место пре свега као истрајни и посвећени  чувар споменика који сведоче о нашем вековном постојању и трајању на простору данашње Војводине, а тиме и о нашем културном, духовном и националном идентитету и не само нашем, него и свих оних који су током prеthodnih векова са нама овде живели и заједно и складно живе и данас.

– О томе најбоље говори чињеница да је вишедеценијском преданошћу и високопрофесионалном раду Покрајинског завода под различите нивое заштите стављено више стотина непокретних културних добара, која чине заиста изузетно вредно богатство не само Војводине него и  Србије у целини – рекла је Драгана Милошевић. -  Међу тих 759  издвајају се фрушкогорски  манастири, фрањевачки манастир и тврђава  у Бачу, Градска кућа и синагога у Суботици, Патријаршијски двор и Саборна црква управо овде у Сремским Карловцима као и други споменици о којима Завод брине од оснивања, али и Покрајинска влада. Покрајинска влада је 2018. основала буџетски фонд за Сремске Карловце за обнову културно-историјског наслеђа и подстицање развоја ове општине и од тада  за то издвојила више од  233 милиона динара,а потом је и иницирала и доношење Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицање развоја Сремских  Карловаца, који је усвојен ове године. Импресивна  у седамдесетогодишњем трајању Завода јесте чињеница да је захваљујући стручности и посвећености запослених одавно искорачио на српски културни простор изван граница државе - то се пре свега ондоси на простор некадашње Карловачке митрополије и средиште нашег колективног духовног бића - манастир Хиландар у чијој обнови учестује више од деценије и по. На то смо као основач посебно поносни, као и на начин на који Завод покреће и води пројекте интегративне заштите као што је пројекат „Векови Бача“.

Дугогодишњи и доскорашњи  директор Покрајинског завода, који је иницирао издавање монографије „Првих 70 година“ Зоран Вапа истакао је да се о разлозима и резултатима због којих је Завод сврстан међу најистакнутије институције у заштити споменика културе може дуго говорити,  али по његовом мишљењу пет је нарочито важних. Како је рекао, када је основан 1951, главни задатак Завода је био да евидентира  добра и валоризује их, а одмах након тога да крене с обновом  фрушкогорских манастира страдалих током Другог светског рата.

– Паралелно с том активношћу започета  су истраживања на архелошким локалитетима и то траје и данас, а треба да резултира археолошком картом Војводине – казао је Вапа. - Поносан сам на рад на заштити споменика културе националних мањина у Војводини. Велика  је част што су национални савети националних мањина  поверили бригу о свом наслеђу нама. Средином деведесетих  година Завод је направио искорак ван граница матичне државе и почео да брине о нашем kulturnomm наслеђу ван Србије. Завод је велику пажњу посветио и промоцији кутурног наслеђа што је данас врло значајно, и то кроз многобројне публикације чија круна је ова монографија о 70 година постојања.

На свечаности епископ Јеротеј, викар патријарха српског Порфирија, пренео је честитке његове светости запосленима у Заводу и прочитао  писмо у ком се поглавар СПЦ осврће на сарадњу цркве са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, називајући га, не партнером  него сабратом, који читавих  седам деценија учествује у очувању српске културне и црквене баштине. У писму се наглашава  да се СПЦ поноси оним што је Завод учинио на заштити споменика културе чији највећи део припада цркви, због чега је Свети Синод и  одликовао ову институцију орденом Светог Саве.

„За понос нам служи и чињеница да у Покрајинском заводу као и у репубичком и регионалним заводима раде стручњаци  који су се школовали у Академији СПЦ. Чињеница да црква школује кардрове који ће чувати њено благо отвара  нова поља сарадње са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе“, стоји у писму патријарха Порфирија.

Седам деценија постојања и рада Катарина Добрић и наш колега Мирослав Стајић ставили су на 410 старница монографије са више од 580 фотографија и других прилога који представљају сведочанство стварања свих генерација запослених у Заводу, мада како је речено, није све ни обухваћено из богатог опуса деловања Завода. На крају свечаности заслужнима, међу којима је и лист „Дневник“, уручене су захвалнице.

З. Милосављевић