Објашњено мистично плаво светло од пре три године на небу
БОСТОН: Научници кажу да су коначно пронашли објашњење за мистично плаво светло које је дошло из дубоког свемира пре три године.
Астрономи су 2018. године били запањени када су видели светли, плави бљесак који је дошао из удаљене спиралне галаксије, удаљене око 200 милиона светлосних година, пренео је "Индепендент".
Откриће догађаја познатог као АТ2018 догодило се у јуну 2018. године, а виђено је из опсерваторије на Хавајима, која је брзо послала глобалну поруку осталима да погледају кроз своје телескопе у одређеном правцу.
Научници су тада видели бљесак који је 100 пута сјајнији од супернове, најсветлије експлозије коју је човечанство икада видело.
Деловало је да је супернова, али је било много светлије и брже него у сличним догађајима.
Научници су се мучили да објасне појаву, која је постала позната као брзи плави оптички прелаз (ФБОТ), али без објашњења како се догодио.
Даља открића су чинила догађај само збуњујућим.
Научници су утврдили да се састојала не само од бљеска светлости, већ и од пулсирања и моћних икс-зрака, са стотинама милиона пулсирања који су водили до самог извора.
Пулсирања су се понављала редовно, на сваке 4,4 милисекунде, током 60 дана.
Научници су искористили та пулсирања да израчунају да икс-зраци морају бити широки не више од 1.000 километара и да имају масу мању од 800 сунаца.
То је указивало да је реч о нечему компактном, као што је мала црна рупа или неутронска звезда.
Делује да се мистично светло догодило у време када је звезда умирала, док се урушавала и тада се родила "беба" црна рупа или неутронска стара.
То је почело да "једе" материју око себе, гутајући звезду, испуштајући јаке таласе енергије.
Ово је закључак презентован у часопису "Нејчр Астрономи".
"Вероватно смо открили рођење чврстог објекта у супернови. Ово се дешава у нормалним суперновама, али досад то нисмо видели јер је врло хаотичан процес. Мислимо да ови нови докази отварају могућност за проналазак ''бебе'' црне рупе или ''бебе'' неутронске звезде", рекао је главни аутор чланка Дирај Пашам, истраживач на Институту за технологију Масачусетс у Кембриџу.