При крају обнова надгробног споменика Јосифу Руњанину

Новац за обнову надгробног споменика композитору хрватске химне „Лијепа наша“ обезбедио је Нови Сад, док је за радове задужен градски Завод за заштиту споменика културе.

Пројектом рестаурације предвиђено је механичко и хемијско чишћење споменика, уклањање алги и гљивица, санација стазе око опсега, као и бетонирање нове стазе. Око опсега ће бити постављен мермер, а планирана је и израда новог недостајућег крста на надгробној плочи од „плавог тока“, те израда нове плоче од белог мермера, на полеђини споменика, са исписом и постојећим текстом, али и урезивање нота на горњем делу споменика, као и целокупног текста, који је избледео, у позлати. Све пукотине ће бити попуњене и на цео споменик и опсег ће бити нанет заштитни премаз.

Архитекта Дарко Полић, управник Фондације „Спомен дом бана Јосипа Јелачића“ у Петроварадину, сарадник је у пројекту обнове надгробног споменика Јосифу Руњанину.

Горан Каурић је за недељник „Хрватска ријеч“ недавно изјавио да се тим пројектом почињу обнављати обележја знаменитим особама значајним за хрватску заједницу, не само у Новом Саду и Петроварадину него и шире. Он је рекао да сарадња хрватске заједнице у Србији и Новог Сада добро напредује и даје резултате.

- Руњанин је мост између два народа и две државе, а на нама је да наставимо да промовишемо позитивне аспекте заједничке историје Хрвата и Срба - изјавио је Каурић за „Хрватску ријеч“.

Јосиф Руњанин рођен је 8. децембра 1921. године у Винковцима. Школу је похађао у Винковцима и Сремским Карловцима, а након тога се одлучио за војнички позив, те је као царски кадет служио у Глини. Нашавши се у друштву илирских родољуба, 1846. године компоновао је мелодију на текст песме Антуна Михановића „Хорватска домовина“, у кући Пелеш у Глини. Народ и војници брзо су прихватили песму, па је често извођена по многим гостионицама Војне крајине. Допала се Јосипу Јелачићу, који је у то време такође био у Глини, па ју је дао свом капелнику Јосипу Вендлу, да је прилагоди за марш. Песма се проширила Хрватском тек након што ју је прерадио композитор Ватрослав Лихтенегер и 1861. штампао, а три деценије касније изабрана је за хрватску химну.

Као пензионер, Руњанин је живео у Новом Саду, а умро је 2. фебруара 1878. године. Његов гроб пронађен је случајно на Успенском гробљу, крајем 19. века, а нагдробни споменик откривен је 12. јула 1924. године. Покретачи акције за подизање споменика били су прота Веља Миросављевић, гркокатолички свештеник Јован Храниловић и проф. Фрањо Малин. На спомен-обележју се налазе тактови и текст прве строфе хрватске химне. О Руњаниновом гробу и надгробном споменику бринуло се Хрватско културно-просветно друштво „Јелачић“ из Петроварадина, које сваке године на дан рођења познатог композитора на његовом вечном почивалишту полаже цвеће.

С. Аничић Илић

Ј. Вукашиновић