Фарма говеда расе шароле суочава се са мањком пашњака

Фарма породице Берзе је постала репродуктивни центар за говеда расе шароле, а поред селекције из сопственог узгоја за потребе фармера из наше земље до сада је увезла око 1.400 грла.

Берзе наглашава да су у питању габаритна говеда, веома погодна за узгој у систему крава-теле, веома је мали проценат тешког телења крава, поготово због чињенице да је најпогодније и најрентабилнији узгој на пашњацима.

- Нажалост, код нас у окружењу многи пашњаци су узорани, али тамо где има пашњака веома је погодан терен за узгој говеда по систему крава-теле и то завређује подстицај државе, како би имали довољно квалитетних расних грла. Код нас у Утринама је проблем да уопште немамо пашњака па смо упућени на пашњаке у Банату, да нашу фарму лоцирамо и на подручју Чоке - напомиње Берзе.

За товна говеда и приплодна грла расе шароле има заинтересованости на нашем тржишту, а Берзе је уверен да има простора да се присутност ове расе говеда повећа на фармама у војвођанским местима, али и на подручју целе Србије. Товљачи говеда све више су заинтересовани за куповину приплодних јуница, али и телади за тов по систему крава-теле.

- За разлику од музних крава чији број је знатно смањен код малих произвођача млека у селима, пољопривредна газдинства која се баве сточарством имају шансе да наставе да се баве послом у товном говедарству. Уколико има могућности за испуст и испашу говеда, у систему узгоја крава-теле, обавезе нису тако велике, па се овај вид узгоја може постићи и као допунско ангажовање уз радно место, јер не изускују толико обавеза као код држања музних крава - каже Тибор Берзе.

Фармер из Утрина је у атару Чоке узео у закуп 90 хектара пашњака, на доброј локацији, на потесу крај пута између Сенте и Чоке, али Берзе указује да период закупа од три године није довољан да би се вршила знатнија улагања у подизање привремених или трајних објеката за потребе фарме.

- Ми смо се за узгој говеда расе шароле определили на дуже стазе и хоћемо да на пашњаку подигнемо савремену фарму која би била и едукациони центар за стручњаке, фармере и младе, да преносимо наша искуства, пошто смо већ стекли статус репродукционог центра. Спремни смо за улагања, али једина је препрека дужина закупа пашњака. Било би пожељно да се омогући закуп пашњака најмање на 20 година по повољним условима. Локација је добра за развој наше фарме и само нас кочи чињеница да смо пашњак који је у државном власништву могли да добијемо само на три године - објашњава Берзе.

Поред ангажовања чланова попродица на говедарскиј фарми Берзе у Утринама стално су запослена два радника.

- Немамо много обавеза на фарми, јер говеда хранимо и намирујемо једном у току дана, ујутро тако да се можемо посветити и другим пословима у газдинству. Поносни смо да је наша фарма до сада подстакла више од 30 газдинстава да се баве узгојем говеда расе шароле  - истиче Тибор Берзе.

 М. Митровић