Шест деценија постојања АКУДУНС "Соња Маринковић"

Из тог периода потиче велики број имена значајних за тадашње југословенско културно стваралаштво. Кроз институцију је до данас прошло више од 40.000 чланова, одржано је неколико хиљада јавних наступа, остварено више од 200 гостовања у разним земљама света, освојено више од 500 високих награда и признања и снимљено више од 350 емисија у домаћим и страним телевизијским кућама. Све то постигнуто је вољом, талентом и љубављу.

- „Соња“ је данас један од најквалитетнијих аматерских колектива у нашој држави – истиче директорка АКУДУНС-а “Соња Маринковић” Јулијана Константиновић. – Наше садашње, али и будуће генерације имају велики задатак који су наследили од својих prеthodnika. Сви програми и секције инспирисани су ентузијазмом и неисцрпном енергијом, коју наши чланови имају. Стваралачки потенцијал свако има у себи, а активности је потребно развијати и бодрити јер једино оне воде ка једном духовном препороду и задовољењу уметничких и духовних потреба. „Соња“ је била, јесте и биће својеврсни аниматор културе и носилац културног живота у Новом Саду и целој Србији.

АКУДУНС „Соња Маринковић“ данас има око 800 чланова свих генерација, који учествују у 11 уметничких целина – Фолклорном ансамблу са четири састава, Оркестру хармоника, Мешовитом хору, Народном и Тамбурашком оркестру, Драмском студију, Фолклорном ансамблу ветерана, Великом народном оркестру, Школи фолклора, Женској групи певача и Мултимедијалној секцији. Велики народни оркестар и Женску групу певача основао је Добривој Јанковић Добре, уметнички руководилац, који је у АКУДУНС-у „Соња Маринковић“ и данас активан и чија су сећања бројна и живописна.

- Много је анегдота у мојој каријери и сећању – потврђује Добре Јанковић. – Рецимо, били смо у Финској на једном великом фестивалу, а наш возач је имао радио-везу са организаторима, он нам је био и водич. Између осталог, посетили смо град Тампере, у којем нас је сачекала градоначелница и повела нас на брод којим ћемо обићи језера, у оквиру чега је припремљен програм... И у једном тренутку каже она мени: “Једва чекам да упознам госпођу Соњу Маринковић”. Тада сам јој објаснио да је Соња Маринковић име друштва, да је била народни херој, стрељали су је фашисти... Градоначелница се, сирота, смејала самој себи. Слично се догодило и у Грчкој, на царини су тражили да госпођа Соња Маринковић лично дође и потпише декларацију о уношењу и изношењу наше опреме за наступе.

Током протеклих 59 година „Соња“ се у сваком смислу значајно мењала, од броја чланова, преко спектра делатности секција, до места у којима је деловала, али остала је доследна у својој мисији да свима покаже способност и да одговори на захтеве савремене организације у култури.

АКУДУНС „Соња Маринковић“ ће 17. децембра учествовати на „Фестивалу младих 2021“ у Вуковару, у организацији тамошњег Културно-уметничког друштва „Слога“, а који финансира Министарство спољних послова Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

До краја године предстоје им и 11. по реду традиционални “Дани културе Универзитета у Новом Саду - КУЛТУС”, у оквиру чега се организују различите трибине и предавања, у жељи да се побољшају vannastavnе активности и млади информишу о садржајима које нуди АКУДУНС „Соња Маринковић“.

- Наредна 2022. је година у којој славимо 60 година рада “Соњиних” аматера – наглашава директорка Јулијана Константиновић. - То ће бити година када сумирамо резултате у prеthodnom периоду и надамо се да ће се десити неки преокрет и доћи до бољитка, који се, пре свега, односи на решење проблема, попут набавке опреме. Такође, надамо се да ћемо имати један стабилнији стаус и третман секретаријата и министарстава, с обзиром на изузетно значајне уметничке и друштвене резултате. Очекујемо да ћемо у наредном периоду решити и проблем простора јер се и даље налазимо у сутерену Факултета техничких наука, којем смо заиста захвални, али наше програмске активности увелико траже другачије услове. Наши чланови не примају плату за то што раде. Гостовања, наступи и концерти су њихова једина мотивациона снага. Надам се да ће држава у будућности на неки начин препознати наш друштвени значај и новчано подржати програме и пројекте.

Б. Павковић