ПРЕЧАНСКА ЛЕКСИКА Добар као лебац

Фото: Промо

Хлеб, крух, брот, панис, сомун, кењир, циповка, погача, ђеврек, кајзерица, кифла… једино је јело које се може узимати сваки дан, од јутра до мрака, од рођења до смрти, а да се не доједе и постане одурно.

Зато се његово величанство хлеб помиње у свакодневном животу, од молитви до најпростијих псовки.

Има високу нутрициону вредност са око 220 калорија на сто грама и ако се једе чак без друге хране (по принципу “хлеба и прстију”, “хлеба и језика”) може се унети око 1.800 калорија дневно, довољно да се човек осећа ситим и способним за рад. Наравно, најбоље је кад је хлеб само једно од јела на трпези, а нарочито ако је умешен од интегралног пшеничног брашна и са додацима брашна других житарица (овса, ражи, јечма, хељде...) У словенским језицима се зове по латинској речи глеб, која означава грудву земље. Немачки и енглески бред и брот су много млађи, потичу из другог миленијума нове ере и вероватно од келтског глагола броу, врети, а можда и ломити (брејк) јер се, ваљда, и онда хлеб ломио. У романским језицима се зове по богу задовољства Пану, који је дао име и падру, фадеру, патеру.

Историја хлеба се уткала и у историју човека, бар овог дела света (Европа, Африка, касније Америка) где је пшеница, а не пиринач главни извор хране. Први “прави” хлеб почели су правити у старом Египту. Дотле су зрна разних жита и других трава завршавала у кашама, цела или самлевена. Египћани су и први велики произвођачи пшеничног зрна од чак две жетве годишње захваљујући моћном Нилу и моћном сунцу. Близу Гизе је откривена пекара капацитета 20.000 векни дневно (!) и претпоставља се да су фараони хлебом плаћали градитеље пирамида. Или их држали у животу. Тад је пронађено и квашење теста јер су стари Египћани знали и за пиво (“течни хлеб”), мада су у старом Риму сматрали да су тесто наговорили да расте уз квасац варвари са севера, исто чувене пивопије.

Рим је, заправо, први почео да пече хлеб сличан нашем, али је и Грчка много допринела додавањем тесту маслиновог уља, сувог грожђа, млека, сира... Дуго по продору хришћанства Грци су чували светковине у част Деметре, богиње хлеба, у чију част је справљано преко 70 врста хлеба! Стари Рим је и растао због или од хлеба, стално ширећи провинције на житнице, па и Египат. Уведени су и први бонови за хлеб, чиме је купован социјални мир, у доба Јулија Цезара дељено је дневно чак 200.000 хлебова (сваком трећем житељу), а остала је и чувена реченица песника и сатирика Јувенала да плебсу треба дати “хлеба и игара”. Друга, неспретнија, приписује се Марији Антоанети у Паризу која је “предложила” гладном народу да једе колача уместо хлеба.

У последњих сто година производња брашна и хлеба добила је неочекивано јак замах, доста је урађено и у средњем веку, мада је једно време предност давана месу. Из свих историјских епоха о хлеба су остале пословице, мање-више занимљиве или духовите, скупљене у књизи Шкота Ј. Х. Макадама, коју је код нас приредио Димитрије Вујадиновић, аутор многих издања о хлебу и брашну. Од наших бележимо само две јер свако зна бар још десет: Добар као лебац (за несебичног човека) и Тај би преко леба погаче (кад неко није ничим задовољан). Мени лично је најјача једна руска: Без хлеба, астал је само даска!

Енглеска

Парче хлеба у миру је боље, него два у невољи

Сви болови се лакше подносе са хлебом

Удељени хлеб има тврду кору

Бирај јаје од једног сата, рибу од десет, хлеб од једног дана, вино од године, жену од 20 и пријатеља од 30 година

Француска

Код пекара и млинара чућеш све вести

Хлеб и вино подај суседу

Уморном и гладном сваки хлеб је сладак

Добар хлеб и добро вино скраћују дуг пут

Тужно је кад имаш хлеб, а немаш зубе

Човек без хлеба је спреман на све