PREČANSKA LEKSIKA Dobar kao lebac

Foto: Promo

Hleb, kruh, brot, panis, somun, kenjir, cipovka, pogača, đevrek, kajzerica, kifla… jedino je jelo koje se može uzimati svaki dan, od jutra do mraka, od rođenja do smrti, a da se ne dojede i postane odurno.

Zato se njegovo veličanstvo hleb pominje u svakodnevnom životu, od molitvi do najprostijih psovki.

Ima visoku nutricionu vrednost sa oko 220 kalorija na sto grama i ako se jede čak bez druge hrane (po principu “hleba i prstiju”, “hleba i jezika”) može se uneti oko 1.800 kalorija dnevno, dovoljno da se čovek oseća sitim i sposobnim za rad. Naravno, najbolje je kad je hleb samo jedno od jela na trpezi, a naročito ako je umešen od integralnog pšeničnog brašna i sa dodacima brašna drugih žitarica (ovsa, raži, ječma, heljde...) U slovenskim jezicima se zove po latinskoj reči gleb, koja označava grudvu zemlje. Nemački i engleski bred i brot su mnogo mlađi, potiču iz drugog milenijuma nove ere i verovatno od keltskog glagola brou, vreti, a možda i lomiti (brejk) jer se, valjda, i onda hleb lomio. U romanskim jezicima se zove po bogu zadovoljstva Panu, koji je dao ime i padru, faderu, pateru.

Istorija hleba se utkala i u istoriju čoveka, bar ovog dela sveta (Evropa, Afrika, kasnije Amerika) gde je pšenica, a ne pirinač glavni izvor hrane. Prvi “pravi” hleb počeli su praviti u starom Egiptu. Dotle su zrna raznih žita i drugih trava završavala u kašama, cela ili samlevena. Egipćani su i prvi veliki proizvođači pšeničnog zrna od čak dve žetve godišnje zahvaljujući moćnom Nilu i moćnom suncu. Blizu Gize je otkrivena pekara kapaciteta 20.000 vekni dnevno (!) i pretpostavlja se da su faraoni hlebom plaćali graditelje piramida. Ili ih držali u životu. Tad je pronađeno i kvašenje testa jer su stari Egipćani znali i za pivo (“tečni hleb”), mada su u starom Rimu smatrali da su testo nagovorili da raste uz kvasac varvari sa severa, isto čuvene pivopije.

Rim je, zapravo, prvi počeo da peče hleb sličan našem, ali je i Grčka mnogo doprinela dodavanjem testu maslinovog ulja, suvog grožđa, mleka, sira... Dugo po prodoru hrišćanstva Grci su čuvali svetkovine u čast Demetre, boginje hleba, u čiju čast je spravljano preko 70 vrsta hleba! Stari Rim je i rastao zbog ili od hleba, stalno šireći provincije na žitnice, pa i Egipat. Uvedeni su i prvi bonovi za hleb, čime je kupovan socijalni mir, u doba Julija Cezara deljeno je dnevno čak 200.000 hlebova (svakom trećem žitelju), a ostala je i čuvena rečenica pesnika i satirika Juvenala da plebsu treba dati “hleba i igara”. Druga, nespretnija, pripisuje se Mariji Antoaneti u Parizu koja je “predložila” gladnom narodu da jede kolača umesto hleba.

U poslednjih sto godina proizvodnja brašna i hleba dobila je neočekivano jak zamah, dosta je urađeno i u srednjem veku, mada je jedno vreme prednost davana mesu. Iz svih istorijskih epoha o hleba su ostale poslovice, manje-više zanimljive ili duhovite, skupljene u knjizi Škota J. H. Makadama, koju je kod nas priredio Dimitrije Vujadinović, autor mnogih izdanja o hlebu i brašnu. Od naših beležimo samo dve jer svako zna bar još deset: Dobar kao lebac (za nesebičnog čoveka) i Taj bi preko leba pogače (kad neko nije ničim zadovoljan). Meni lično je najjača jedna ruska: Bez hleba, astal je samo daska!

Engleska

Parče hleba u miru je bolje, nego dva u nevolji

Svi bolovi se lakše podnose sa hlebom

Udeljeni hleb ima tvrdu koru

Biraj jaje od jednog sata, ribu od deset, hleb od jednog dana, vino od godine, ženu od 20 i prijatelja od 30 godina

Francuska

Kod pekara i mlinara čućeš sve vesti

Hleb i vino podaj susedu

Umornom i gladnom svaki hleb je sladak

Dobar hleb i dobro vino skraćuju dug put

Tužno je kad imaš hleb, a nemaš zube

Čovek bez hleba je spreman na sve