Три карте без повратка за Солун и Бодрум

. Ова иницијатива има више разлога за неуспех. Три су најочигледнија. Као прво, неће наћи довољан број Новосађана који желе да излазе на изборе. Разумем људе. Зашто да троше време и енергију на потписивање нечега што ће довести до истог резултата као прошле године. На изборима би поново победили СНС и Милош Вучевић. С друге стране, ова бесмислена кампања ће открити да Новаковић, Пајтић и њихови нестраначки концептуални помагачи немају програм. Немају шта да понуде Новом Саду и Новосађанима. И што је још опасније по њих, постало би још очигледније да СНС, за разлику од њих има јасан план инвестиција и развоја града. И треће, кампања, која се заснива на понављању неколико кривотворених, из контекста ишчупаних, и у нов контекст уденутих информација, о измаштаној криминализацији Новог Сада под СНС-ом, откриће да је истина о криминалу потпуно другачија.

Идемо редом. Новаковић Новосађанима обећава да би он град водио боље и поштеније и да би спречио да се из буџета одлије и један једини динар на непотребне трошкове. Новосађани сигурно неће пропустити прилику да се сете да Новаковић, који се нуди као колективна савест и глобално поштење града, девет година прима плату из градског буџета, а не долази на посао. Винстон Черчил је рекао да политичар мора да ради оно што проповеда. Новаковић, би дакле требао да објасни грађанима, ако му је стало до градског буџета, зашто не да отказ на послу на који не иде. То би била уштеда од неколико милиона динара годишње. За девет година то је више стотина хиљада евра. Међутим, новац је, може се рећи, за Новаковића имагинарна категорија. Он је, не тако давно, осумњичен, па уз помоћ правне играрије, ослобођен оптужбе да је Душану Боровици поклонио 4,5 милиона евра. Занимљиво је то да је у судском постпку доказано да тај новац јесте уплаћен Боровици, да је Новаковић као директор тадашњег Завода за изградњу града одобрио пребацивање пара, али је у судском поступку ослобођен применом кривичног института не бис ин идем. Новаковић је ослобођен не зато што није умешан у нестанак пара, већ зато што је дошло до застарелости гоњења у прекршајном поступку који је против њега вођен због истог дела.

Новаковићев и Пајтићев план за будућност Новог Сада састоје се од легализације крађе посленичких гласова и гласања на даљину. Један је то пробао из Солуна, а Пајтићу је ближи Бодрум, када је, док је био шеф посланичког клуба, картицом Неде Арнерић, док се она купала у Турској, изгласан гувернер Народне банке. А њихов главни адут биће да зауставе све развојне пројекате Новог Сада. Из Новаковићевих досадашњих наступа јасно је да су његови приоритети заустављање планова чију је реализацију и финансирање обезбедио Вучевић. Под један, стопирао би градњу моста у продужетку Булевара Европе, који треба да повеже Нови Сад с Фрушкогорским коридором, који се гради, али и пешачко-бициклистичког моста који треба да повеже Петроварадин с Новим Садом.

Такође, спречио би уређење Шодроша и Петроварадинске аде, где Новосађани треба да добију нову плажу, дугу скоро два километра, уређена шеталишта, спортске и рекреативне терене. Спречио би и измештање ругобе бродоградилишта, за које су у његово време прављени планови са убијеним Вањом Боканом, криминалцем светског калибра, који је убијен у мафијашкој сачекуши у Грчкој. А касније је тај плац купио Дарко Шарић, чије се царство несметано ширило у Новом Саду и Сремској Каменици, где је градио своје мафијашко царство, несметано купујући хотеле по Војводини.

Али то је већ тема о криминализацији Новог Сада, за коју је мало један текст. Ипак, слободан сам да тврдим да до 2000. године у Новом Саду и Војводини није постојао ниједан криминални клан, изузимајући Демократску странку. Откад је ДОС уз помоћ страних амбасада и агената успео да 5. октобра покори целу Србију и криминал успостави као правило најбоље политичке праксе, Нови Сад су запосели „земунски“ и други кланови. Ако било ко у Новом Саду мисли да претерујем, предлажем да заједно одемо до Матице српске. У новинској архиви наћи ћемо непобитне, необориве доказе за моје тврдње.

Побројаћу само најочигледније. Почело је од приватизација некадашњих фабрика. Злочин с умишљајем дешавао се у амфитеатру Спенса. Ту су типови без дана искуства, без динара сопственог новца, куповали некадашње гиганте, пљачкали их тако што су распродавали затечену робу, машине и опрему. Радницима су остајали дужни плате и доприносе, и онда су фабрике враћали назад држави. Нема тачних података, али претпоставља се да је у приватизацији коју је спровела Деморкатска странка, чији су функционери били Пајтић и Новаковић, држави и грађанима нанета штета од преко пет милијарди евра.

Са стадиона су истерани поштени људи, а на трибине су уведени окорели криминалци свих фела. Спортски клубови су им служили као регрутна база из које су формирали војску нарко дилера и разбојника који су терорисали Нови Сад.

Злогласни „земунски клан“ имао је једно од најјачих и најорганизованијих упоришта у Новом Саду. Његови чланови терорисали су новосадске бизнисмене и грађане. Од 2000. до 2003. године изршено је преко 15 бруталних убистава. У сва су били умешени новосадски криминалци. Извршено је више отмица. Дрога је преплавила школска дворишта и улице. А помоћ криминалцима свесрдно су пружали судије, тужиоци и полиција.

О томе је сведочио главни заштићени сведок у модерној историји Србије - Миладин Сувајџић  - Ђура Мутави. Био сам присутан у судници када је суђено тадашњем шефу Одељења за сузбијање наркотика новосадске полиције. Сувајџић је на питање судије дословно рекао следеће:

- Све заплене дроге које су изршене у том периоду полиција је обавила на основу договора са нама из „земунског клана“. Ми смо им јављали где могу да заплене пар килограма да би могли да се хвале у јавности, а ми смо добијали могућност да допремимо десетине килограма и несметано дилујемо - казао је Сувајџић.

До атентата на Ђинђића, „земунски клан“ је у Новом Саду продао више стотина килограма хероина, марихуане, сканка и екстазија, и нико их није дирао. Напротив. Седели су у управним одборима спортских клубова, телохранитељи политичара, или власници дискотека и фудбалских клубова.

Док је „земунски клан“ харао Новим Садом у неколико станова и на неколико салаша у његовој непосредној близини налазили су се магацини дроге и центри за мучење.

Сувајџић и његови војници мирно су се шетали, излазили на сплавове и у престижне кафиће. Сви су им се јављали с уважавањем.

Занимљиво је да се у то време у Новом Саду продавало све. Тезге на пијаци биле су предмет намештаљки. Места у вртићима. Радна места коштала су од пет до 10 хиљада марака. Трговало се смештајем у студентским домовима. Прво за 500 марака, касније за 500 евра. У новосадском окружном суду је 2004. године вођен кривични поступак због трговине смештајем у студентским собама.

Градски и покрајински буџет постали су елдорадо за исисисавање пара. Оснивањем хоботнице невладиних организација, разних саветничких агенција, али и системском корупцијом кроз формирање фондова, банака и развојних фондова.

Занимљиво је неколико случајева. Преко Фонда за развој нових технологија нестало је више од седам милијарди динара на углавном фантомске пројекте и погоне. Најдрастичнији пример је субвенција Фонда фирми у Дебељачи код Ковачице за производњу електричних аутомбила и скутера. Пајтић се тада фотографисао на кинеском скутеру.

- У наредне четири године преко ових програма запослићемо 52.000 људи, и отворити 135 нових фабрика у целој Војводини, у свим општинама - казао је Пајтић. 

Није отворена ниједна. А погон у Дебељачи, чији је власник био посланик Демократске странке, требало је да производи 2.000 скутера и 500 електромобила годишње, али никада није отворен. Није произвео ниједан ауомобил, нити скутер, нити је запослио уговорених 60 радника. Тако су прошли и остали погони. Примера је много, и сви на недвосмислен начин указују да се заменом теза и насилном монтажом стварности, кроз тврдње да у Новом Саду тренутно влада криминал, не може заслужити респект грађана.

Чињеница је, а то могу да потврде чак и најнеупућенији Новосађани  - у Новом Саду више нема кланова. Нема силника који у страху и покори држе цео град и плаше грађане. Као и у сваком мегаполису, постоје појединци који мисле да се без поштеног рада може стећи богатство. Већина њих је завршила иза решетака. Неки ће тамо остати дуг период. Неки заувек. Криминал постоји само на насловним странама једног броја медија, који су недавно хулиганско разбијање излога уздигли на ниво херојства.

Јасно је. Акција коју припрема Новаковић само ће помоћи СНС-у и Вучевићу да још више ојачају и учврсте своју позицију међу бирачима.

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу