Србија ускоро неће имати проблем са струјом

Недавно је и председник Србије Александар Вучић приликом обиласка радова на ревитализицији блока Б термоелектране "Никола Тесла" рекао да од тренутка када буде укључена мрежа, 25. или 26. новембра, више неће бити проблема са струјом и да ће то бити спас за Србију.



"Господин Вучић је заправо говорио о електричној енергији, а тај блок има приличан капацитет. То значи, заправо, да ће бити довољно струје из домаћих извора. Сада се мање количине струје увозе јер тај блок не ради, али оно што је добро, то је да се тај блок ревитализује, није у питању обичан ремонт, већ му се продужава радни век за 30 година. То је неки рок до када треба да угасимо термоелектране, истовремено, повећава му се капацитет. Србија ће моћи да рачуна да има довољно сопствене производње струје", рекла је Путниковић за Танјуг.



Она је додала да је смањење потрошње електричне енергије корисно за државу, јер неће морати да шири капацитете.



"Не само грађани, већ и привреда, мало се расипнички понашају. Вероватно је узрок нижа цена струје него у Европи. Људи су навикли да се греју на струју, то је један комфоран начин грејања. Ако се смањи потрошња, нама, потрошачима је уштеда, а и држава неће морати да прави нове капацитете. Стручњаци кажу да је то један нови капацитет, када смањите потрошњу, јер ће вам остати струје да можете да извезете. Ово је мотивисало људе да размишљају да замене врата, прозоре, да направе изолацију на зидовима. Имамо акцију за соларне панеле, можда неће сви успети у томе, али добро је да се на томе ради. Једина мана је што су произвођачи те опреме повећали цене, то је проблем за који би држава могла да поведе рачуна", навела је Путниковић.



Поставља се питање и по којој цени би Србија могла да набавља гас, с обзиром на то да је директор "Србијагаса" Душан Бајатовић недавно изјавио да би Србија могла да га набавља од Русије за мање од 450 долара за 1.000 кубика.



"Цена на енергетским берзама је у Европи скочила до 2.000 долара за 1.000 кубних метара. Онда смо имали изјаву председника Вучића да не знамо тачно коју ће Србија имати цену гаса у новом, обновљеном уговору са ''Гаспромом'' после 1. јануара 2022. године. Затим, помињало се да би могла цена могла да буде око 450 долара, а сада је пала цена на берзама у Европи. Србија би могла да има специјални третман, као партнер ''Гаспрома'', Русије у многим енергетским пројектима", навела је Путниковић.

Цена струје знатно мања када имате нуклеарку

Путниковић је рекла да је цена електричне енергије када се изгради нуклеарка знатно нижа.



"Да бисмо градили нуклеарку, потребно је да се ишколује кадар који би је изградио, а после и водио ту електрану. С друге стране, председник Вучић је најавио да бисмо могли постати сувласници неке нуклеарке у окружењу, можда у мађарском Пакшу, то је цифра од око 15 одсто удела... За то нам треба новац, али многе инвестиције су кредити. Улагање у сигуран капацитет за производњу електричне енергије ће се исплатити наредних деценија. С друге стране, цена производње електричне енергије када се изгради нуклеарка је много јефтинија", рекла је она за Танјуг.



Она се осврнула и на мале нуклеарне модуларне реакторе.



"Они су мањег капацитета, али су, наравно и јефтинији, и могу да се надограђују. Дакле, уз један, да се стави још два, три. Румунија је недавно на Самиту КОП26 у Великој Британији договорила један такав модуларни нуклеарни реактор са америчким партнерима, зашто не бисмо и ми као Румунија", запитала је она.



Путниковић сматра да је сигурније да на својој територији имамо производни капацитет, него да имамо улагање у иностранство.



"Не знамо шта ће бити за коју годину кад дође опет до неке енергетске кризе. Та држава, где смо инвестирали, може да каже, ''нама треба толико и толико струје, нећемо вам све ово извести, платићемо вам''. А шта ћемо ми онда без струје", додала је.



Она је подсетила да је после нуклеарне катастрофе у Чернобиљу проглашен мораторијум на нуклеарке у бившој Југославији.



"Некако је нуклеарна енергија проглашена опасном енергијом, која није ''зелена''. Народ је уплашен, некако је увек постојао гард јавности: ''шта ће нам нуклеарке, можемо без њих...'' Сада, када су кренуле приче о спречавању климатских промена, сада када знамо да морамо да затварамо производњу струје из угља, да се затварају термоелектране на угаљ, то је онда постала једна сигурна опција за производњу енергије. То је реално", закључила је она.