Колико ранија неосуђиваност оптуженог утиче на висину казне?

Такође у недавно изреченој пресуди, ранија неосуђиваност окривљеног  је  узета  у обзир као  олакшавајућа околност кад је  одмеравана  казна од 30 година затвора  Неђељку Ђуровићу,  осуђеном по оптужбама   да је у Београду 27. јануара 2019, рано ујутру, након ноћи проведене на друштвеним мрежама,  изашао у шетњу и на улици, из досаде избо ножем насмрт  првог пролазника  који је наишао, страдалог  студента Милоша Милеуснића (24), кога није ни познавао.

Реакције шире јавности не само  у вези  с поменутим  случајевима него и другим  прилично бројним, показале су да се  у грађанству ранија неосуђиваност  осуђених  као починилаца тешких злочина , не котира много високо.

Адвокат др Драган Пашић, говорећи генерално о теми раније неосуђиваности као олакшавајућој  околности приликом одмеравања казне,  објашњава, пре свега, да су основни критеријуми за редовно одмеравање казне прописана казна сврха кажњавања и олакшавајуће и отежавајуће околности, те да приликом одмеравања казне суд мора првенствено да води рачуна о прописаној казни за учињено кривично дело.

- Приликом одмеравања казне суд мора да води рачуна о сврси кажњавања. Олакшавајуће и отежавајуће околности служе томе да се у оквиру прописане казне, а водећи рачуна о сврси казне, дође до тачно одређене казне - каже Пашић за „Дневник“. - Наш Кривични законик не прихвата прецизирање олакшавајућих и отежавајућих околности, нити садржи њихову спецификацију, већ указује на најважније околности које суд мора узети приликом одмеравања казне.

Пашић указује да у зависности од тога, како је остварена у конкретном случају једна иста околност може бити или олакшавајућа или отежавајућа, а  то су степен кривице, побуде из којих је дело учињено, јачина угрожавања или повреде заштићеног добра, околности под којима је дело учињено, ранији живот учиниоца, његове личне прилике, његово држање после учињеног кривичног дела, као и друге околности које се односе на личност учиниоца.

По речима нашег саговорника, код образлагања одлуке о казни није довољно само навести околности, олакшавајуће и отежавајуће, већ је нужно навести разлоге како су поједине околности цењене и какав је њихов утицај на изречену казну.

Само парафразирање законског текста, како наводи Пашић,  није довољно, односно, неприхватљиво је да се само у образложењу пресуде наброје олакшавајуће и отежавајуће околности без икакве оцене  Ако суд није утврдио одлучне чињенице које су од значаја за одлуку о казни или је те чињенице погрешно утврдио тада се ради о погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, па се пресуда може побијати по том основу.

- У судској пракси се ранија неосуђиваност прихвата приликом одлучивања о казни. Произвољан закључак о неосуђиваности учиниоца кривичног дела, као одлучној чињеници којом се суд руководио приликом одлучивања о казни, не треба да буде увек критеријум за сва, а посебно за она најтежа кривична дела, као што су убиства, силовања, и друга кривична дела са високим степеном насиља и безобзирности. Побуде из којих је дело учињено, јачина повреде или угрожавања заштићеног добра, као и околности под којима је дело учињено могу имати примат у односу на ранији живот учиниоца, као што је ранија неосуђиваност, која се по правилу као што је наведено сматра олакшавајућом околношћу - каже Пашић.

Адвокат Драган  Пашић  напомиње да се у нашем праву казна затвора одмерава између посебног минимума и посебног максимума, а  постоје и кривична дела код којих је прописан само посебан минимум, као што је тешко убиство  за које је прописано да ће се учинилац казнити затвором од најмање десет година, па се приликом одмеравања казне примењује општи максимум,а по важећем  закону то је доживотни затвор.

- Прописани распон казне би требало да буде један од основних елемената приликом одмеравања казне. То није случај у пракси наших судова. Често се изричу казне које су код већине кривичних дела близу доње границе прописане казне, а код неких кривичних дела ублажавање казне јавља се пре као правилно, него као изузетак. Ова појава није присутна само у нашој већ и у другим земљама - каже Пашић.

Управо руководећи се овим критеријумима Посебно одељење Вишег суда у Београду, познато као Специјални суд, је, како наводи Пашић,  главним актерима „земунског клана“ за убиство премијера др Зорана Ђинђића изрекао максималне затворске казне, при чему, исправно поступајући, њихову ранију неосуђиваност није вредновао као олакшавајућу околност.

Наша судска пракса различито поступа приликом одмеравања казне у случају раније неосуђиваности

- С друге стране, неки судови овај критеријум сматрају олакшавајућом околношћу при одмеравању казне код најтежих кривичних дела, што је у крајњем случају неправедно, јер такав приступ представља неадекватну оцену олакшавајућих околности - оцењује  Пашић. - Криминално политички је спорно да ли је учиниоцу кривичног дела, који није раније осуђиван а који је извршио најтежа кривична дела, потребно у кривичном праву давати посебан статус.

- Мишљења сам да код најтежих кривичних дела, а имајући у виду побуде из којих је дело учињено, ранија неосуђиваност не треба да буде критеријум за одмеравање казне у нижем распону од прописаног максимума - наглашава адвокат Драган Пашић

Ј. Јаковљевић