Koliko ranija neosuđivanost optuženog utiče na visinu kazne?

Takođe u nedavno izrečenoj presudi, ranija neosuđivanost okrivljenog  je  uzeta  u obzir kao  olakšavajuća okolnost kad je  odmeravana  kazna od 30 godina zatvora  Neđeljku Đuroviću,  osuđenom po optužbama   da je u Beogradu 27. januara 2019, rano ujutru, nakon noći provedene na društvenim mrežama,  izašao u šetnju i na ulici, iz dosade izbo nožem nasmrt  prvog prolaznika  koji je naišao, stradalog  studenta Miloša Mileusnića (24), koga nije ni poznavao.

Reakcije šire javnosti ne samo  u vezi  s pomenutim  slučajevima nego i drugim  prilično brojnim, pokazale su da se  u građanstvu ranija neosuđivanost  osuđenih  kao počinilaca teških zločina , ne kotira mnogo visoko.

Advokat dr Dragan Pašić, govoreći generalno o temi ranije neosuđivanosti kao olakšavajućoj  okolnosti prilikom odmeravanja kazne,  objašnjava, pre svega, da su osnovni kriterijumi za redovno odmeravanje kazne propisana kazna svrha kažnjavanja i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, te da prilikom odmeravanja kazne sud mora prvenstveno da vodi računa o propisanoj kazni za učinjeno krivično delo.

- Prilikom odmeravanja kazne sud mora da vodi računa o svrsi kažnjavanja. Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti služe tome da se u okviru propisane kazne, a vodeći računa o svrsi kazne, dođe do tačno određene kazne - kaže Pašić za „Dnevnik“. - Naš Krivični zakonik ne prihvata preciziranje olakšavajućih i otežavajućih okolnosti, niti sadrži njihovu specifikaciju, već ukazuje na najvažnije okolnosti koje sud mora uzeti prilikom odmeravanja kazne.

Pašić ukazuje da u zavisnosti od toga, kako je ostvarena u konkretnom slučaju jedna ista okolnost može biti ili olakšavajuća ili otežavajuća, a  to su stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačina ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Po rečima našeg sagovornika, kod obrazlaganja odluke o kazni nije dovoljno samo navesti okolnosti, olakšavajuće i otežavajuće, već je nužno navesti razloge kako su pojedine okolnosti cenjene i kakav je njihov uticaj na izrečenu kaznu.

Samo parafraziranje zakonskog teksta, kako navodi Pašić,  nije dovoljno, odnosno, neprihvatljivo je da se samo u obrazloženju presude nabroje olakšavajuće i otežavajuće okolnosti bez ikakve ocene  Ako sud nije utvrdio odlučne činjenice koje su od značaja za odluku o kazni ili je te činjenice pogrešno utvrdio tada se radi o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, pa se presuda može pobijati po tom osnovu.

- U sudskoj praksi se ranija neosuđivanost prihvata prilikom odlučivanja o kazni. Proizvoljan zaključak o neosuđivanosti učinioca krivičnog dela, kao odlučnoj činjenici kojom se sud rukovodio prilikom odlučivanja o kazni, ne treba da bude uvek kriterijum za sva, a posebno za ona najteža krivična dela, kao što su ubistva, silovanja, i druga krivična dela sa visokim stepenom nasilja i bezobzirnosti. Pobude iz kojih je delo učinjeno, jačina povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno mogu imati primat u odnosu na raniji život učinioca, kao što je ranija neosuđivanost, koja se po pravilu kao što je navedeno smatra olakšavajućom okolnošću - kaže Pašić.

Advokat Dragan  Pašić  napominje da se u našem pravu kazna zatvora odmerava između posebnog minimuma i posebnog maksimuma, a  postoje i krivična dela kod kojih je propisan samo poseban minimum, kao što je teško ubistvo  za koje je propisano da će se učinilac kazniti zatvorom od najmanje deset godina, pa se prilikom odmeravanja kazne primenjuje opšti maksimum,a po važećem  zakonu to je doživotni zatvor.

- Propisani raspon kazne bi trebalo da bude jedan od osnovnih elemenata prilikom odmeravanja kazne. To nije slučaj u praksi naših sudova. Često se izriču kazne koje su kod većine krivičnih dela blizu donje granice propisane kazne, a kod nekih krivičnih dela ublažavanje kazne javlja se pre kao pravilno, nego kao izuzetak. Ova pojava nije prisutna samo u našoj već i u drugim zemljama - kaže Pašić.

Upravo rukovodeći se ovim kriterijumima Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, poznato kao Specijalni sud, je, kako navodi Pašić,  glavnim akterima „zemunskog klana“ za ubistvo premijera dr Zorana Đinđića izrekao maksimalne zatvorske kazne, pri čemu, ispravno postupajući, njihovu raniju neosuđivanost nije vrednovao kao olakšavajuću okolnost.

Naša sudska praksa različito postupa prilikom odmeravanja kazne u slučaju ranije neosuđivanosti

- S druge strane, neki sudovi ovaj kriterijum smatraju olakšavajućom okolnošću pri odmeravanju kazne kod najtežih krivičnih dela, što je u krajnjem slučaju nepravedno, jer takav pristup predstavlja neadekvatnu ocenu olakšavajućih okolnosti - ocenjuje  Pašić. - Kriminalno politički je sporno da li je učiniocu krivičnog dela, koji nije ranije osuđivan a koji je izvršio najteža krivična dela, potrebno u krivičnom pravu davati poseban status.

- Mišljenja sam da kod najtežih krivičnih dela, a imajući u vidu pobude iz kojih je delo učinjeno, ranija neosuđivanost ne treba da bude kriterijum za odmeravanje kazne u nižem rasponu od propisanog maksimuma - naglašava advokat Dragan Pašić

J. Jakovljević