Ложење и саобраћај главни кривци за лош ваздух у Новом Саду
Саобраћај и индивидуална ложишта у зимском периоду, главни су загађивачи ваздуха у Новом Саду. Подаци Института за заштиту здравља Војводине кажу како је новосадски ваздух загађен 50 до 60 дана годишње, али се загађење постепено смањује. Загађење које се види је прашина и честице коју су у њој, а оно невидљиво су гасови. Изложеност лошем ваздуху може да остави озбиљне последице по здравље, те чак и да повећа оболевање и умирање од тумора плућа.
- Загађен ваздух доприноси настанку акутних хроничних обољења дисајних органа, крвних судова, а и умирању од тумора плућа. Честична загађења доприносе настанку плућних болести, хроничне опструктивне болести плућа и астме, као и учесталим тегобама код особа које имају болести дисајних органа. Гасовите загађујуће материје доприносе учесталости оболевања од болести срца и плућа, као и можданих крвних судова. Од укупног броја оболелих, ове групе чини шест одсто, што је у складу са подацима Светске здравствене организације. Ко је 10 година живео константно у Новом Саду и био изложен концетрацији чађи, има већи ризик од настанка тумора плућа и то жене старије од 50 и мушкарци старији од 70 година - каже начелница Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Војводине професорка др Сања Бијеловић.
На смањење загађења у Новом Саду утицало је увођење кружних токова, аутобуса на гас и измештање тешког саобраћаја.
- На загађење утичу и грађевински радови, којих има у граду, јер доносе очекивано повећање честица прашине. На дневном нивоу у Новом Саду је петину дана присутно повећано загађење ваздуха, што је од 50 до 60 дана годишње. Утицај има и ложење. Иако је 98 одсто домаћинстава прикључено на централно грејање, питање је да ли се људи вратили на ложење. Највећи извори загађења у Новом Саду су локална ложишта и саобраћај - казала је др Бијеловић.
На загађење утичу и климатски фактори, као што су повећана влажност ваздуха и повишен атмосферски притисак, јер се задржавају честице прашине, поготово ако нема ветра... Др Бијеловић каже како је предност Новог Сада што је раван и што има широке булеваре, те ветар може да одува загађење, што је далеко боље у односу на градове који су у котлинама.
- Свака високоградња представља негативан предуслов за загађење, јер се зградама прави баријера, ковитла се прашина и не може да се “одува” загађење. Извор загађења може да буде и отпад, односно његово неадекватно одлагање и неконтролисано спаљивање, где се ослобађају огромне количине гасова и честичних материја. У Новом Саду се појављују индустријске зоне, али су оне постављене ван града и поклапају се са смером дувања ветра, те загађења не долазе до града - напомиње др Бијеловић.
Према њеним речима, “црне тачке” у граду увек су уз саобраћајнице, али загађење не остане ту где је настало, него се рашири и стигне свуда.
- Оно што је потребно да се уради, како би се поправио квалитет ваздуха је да има више зеленила, да људи возе технички исправна кола, да се више крећемо, ходамо и возимо бицикл, да водимо рачуна шта користимо за ложење, да то не буду пластика и отпад. Треба да се води рачуна и о одлагању отпада, а око градилишта да се поставе баријере, како би се зауставила прашина - саветује др Бијеловић.
Постоје разне аплиакције на којима људе прате квалитет ваздуха, а некада су ти подаци узнемирујући. Др Бијеловић наводи да Институт ради мониторинг квалитета ваздуха и то објављује на свом сајту. Осим што се објављују резултати мерења, људи ту могу да виде индекс загађења, те да прочитају здравствене препоруке.
- Индекс квалитета ваздуха помаже становницима да знају како да се понашају, јер се ту дају препоруке да ли да се изађе напоље и то се дају препоруке и за ризичну, као и за општу популацију. Осим људи са хроничним болестима, у ризичној популацији су и деца, старији људи, труднице, породиље - напоменула је др Бијеловић.
Љ. Петровић