За време пандемије мање самоубистава, више психотичних епизода

„Видели смо да су људи, који су преболели ковид, имали проблема са емоционалним животом, когницијама, односно размишљањем, сећањима, спавањем и слично“, навела је она.

Сташевић-Карличић је објаснила да су се ови симптоми код неких људи повукли, међутим, како је рекла, највише су погођени они са предиспозицијама за обољевање.

Према њеним речима, број грађана са првом психотичном епизодом у животу је премашио просек, али то још увек није довољно да би се стање прогласило алармантним.

„Најдиректнији утицај ковид-19 на ментално здравље је сложени неуропсихијатријски синдром – делиријум. Људи који бораве у јединицама интензивне неге, односно тешко оболели, развијају халуцинације, сумануте идеје, агресивно понашање, па чак и суицидално понашање, као одраз лоше прогнозе болести“, навела је Сташевић-Карличић

Она је истакла да је стопа суицида још један показатељ психолошког утицаја пандемије на који је Светска здравствена организација упозорила, али, како је рекла, није дошло до експанзије ове црне статистике, већ, напротив, у неким земљама, међу којима је Србија, број самоубистава се 2020. године смањио.

Позивајући се на податке Републичког завода за статистику (РЗС), Сташевић-Карличић је навела да број самоубистава у нашој земљи континуирано опада и да је прошле године забележено 982 случаја самоубиства, што је готово упола мање у поређењу са 1. 444 суицида 2006. године.

„То је била година са најмањим бројем суицида од 2006. године, од када се прати суицид и постоје подаци РЗС“, рекла је директорка Клинике.

Упркос очекивањима да ће због повећаног броја депресивних особа у пандемији расти број самоубистава, то се у Србији није десило, додаје, због ангажовања 100 одсто капацитета здравствених служби, Министарства здравља и Владе Србије на превенцији и подршци ризичним групама.

„Знамо да је депресија најзаступљеније обољење код оних који су покушали или извршили суицид. Радили смо на превенцији и били смо спремни“, рекла је Сташевић-Карличић.

Она је истакла да се СОС линијама за психичку подршку јавило више десетина хиљада грађана, те да су на основу броја и садржаја позива адолесценти и њихове породице, жене које се спремају за родитељство или су већ постале мајке и стари идентификовани као групе којима је потребна посебна пажња и додатна помоћ.

Психијатарица Марија Дабетић са Института за ментално здравље у некадашњој Палмотићевој улици такође скреће пажњу да време ковида утиче на све сфере живота, а посебно ментално здравље и здравих и људи који су се раније лечили.

У почетку, како је рекла, пацијенти су се суочавали са изменама рутине у лечењу и одласку код лекара, али ту су, додаје, многе друге бриге, као што су економска несигурност, губитак посла, смањени приходи и страх од заражавања себе и укућана.

„Долази до пораста тегоба из анксио-депресивног круга поремећаја. Неки светски трендови говоре и о све учесталијим опсесивно компулзивним поремећајима, који почињу као страх од прљавштине и заразе“, казала је докторка.

Дабетић се осврнула на прелиминарне резултате Националног истраживања душевног здравља у вези са пандемијом ковид-19 Медицинског факултета у Београду, који показују да је у Србији свака 18 особа између 18 и 65 година благо до умерено депресивна, што је раст са три одсто 2019. године на близу шест одсто у прошлој години.

Истраживање је показало, додаје, да се стопа тешке депресије није повећала, док је депресивност у нашој земљи нижа у поређењу са земљама Европске уније.

Она је подсетила да се и након много година после нуклеарне катастрофе у Чернобиљу и цунамија у Њу Орлеансу бележи пораст депресивности и Посттрауматског стресног поремећаја, и оценила да ће пандемија оставити последице на ментално здравље и оних који се нису инфицирали ковидом, и да ћемо се са последицама суочавати знатно касније.