Трговина уситњена, а малопродајни промет мали
У току је јавна расправа о предлогу Стратегије развоја трговине у Србији до 2025 године, на који до 5. новембра предлоге, сугестије и мишљења могу дати струковна удружења, малопродавци и велетрговци, локалне самоуправе и други заинтересовани предлагачу овог документа – Министарству трговине, туризма и телекомуникација.
Наша земља је, према проценама у 2020. години, у односу на 2019. годину имала три одсто мање продајних објеката (укупно 20.071, неукључујући специјализоване продавнице, пекаре, месаре, дисконте).
Само су хипермаркети и супермаркети забележили раст броја.
Ови продајни канали остварују 28 одсто укупног промета, док су велике и средње продавнице још увек најзначајнији носиоци промета, са 31одсто, а мале продавнице доприносе са додатних 20 одсто.
У поређењу са већином држава ЕУ, Србија има уситњену трговину - 96 становника по продавници, а највише становника по продавници имали су Словачка (298), Велика Британија (224), Хрватска (216), Финска (203), Немачка (195).
Имамо и најнижи малопродајни промет по становнику у поређењу са свим земљама ЕУ. Просечно, промет по становнику у 2018. години је у ЕУ износио 5.760 евра, а у Србији само 1.912 евра. Један од разлога евидентираног најнижег малопродајног промета по становнику код нас је и високо учешће незаконите економије која је присутна код малих трговаца, ван продајних објеката и путем интернета, где се продаја свих производа одвија без фискалних рачуна.
Свега 22,6 одсто инвестиција чини изградња нових капацитета, док је 70,8 одсто усмерено на реконструкцију постојећих капацитета. У том погледу велепродаја знатно заостаје за инвестиционом активношћу у односу на малопродају, где инвестиције у нове капацитете износе 36,6 одсто. О недостатку финансијске подршке велепродајним организацијама говори податак да је само 12,1 одсто средстава инвестираних у основна средства обезбеђено из кредита (у малопродаји вредност овог индикатора износи 33,8 одсто).
Најнижи малопродајни промет по становнику у Европској унији су имале Румунија (2.204 евра), Бугарска (2.270 евра), Мађарска (3.294 евра), Хрватска (3.541 евра), док је промет у Словачкој износио 3.826 евра.
Да би домаћа трговина ишла у корак са земљама ЕУ, Министарство предлаже низ мера и активности и наводи појединачно колико је потребно новца да би се актиности спровеле. Кажу да треба направити анализу малопродајних цена које би обухватиле и анализу маржи и висину рабата, спровести истраживање између велетрговаца и малопродаваца о томе колико су задовољни mеnaymеntom у продаји, организовати едукативне програме са темама модерног концепта трговине, маркетинга и mеnaymеnta, анализирати ланце снабдевања прехрамбеним производима, основати тело које ће надгледати спровођење стратегије...
Али наводе и да је потребно подстицати изградњу складишта и хладњача да би се у локалним срединама подстакла пољопривредна производња јер би то допринело развоју малих и средњих произвођача и велетрговаца. У руралним и неразвијеним пдоручјима, у сарадњи са локалним самоуправама, убрзати долазак нових малопродајних трговина, указивати на значај удруживања кроз различите форме и облике, дати већа овлашћења пореским и тржишним инспекторима ради сузбијања незаконите трговине...
З. Делић