Научно-књижевни скуп о Јовану Дучићу у Матици српској

У уводној речи председник Матице српске проф. др Драган Станић је указао да је Дучићев опус такав да нису потребни додатни разлози за тумачење његовог дела и преиспитивање колико је оно живо и ођекује и данас на заиста богат и моћан начин. Он је скренуо пажњу на везу Дучића и Матице српске поговото у раном периоду његовог стваралаштва. Био је у богатој преписци са Миланом Савићем, тадашњим уредником Летописа и матичиним секретаром, а неке од важних радова, који су остале ван круга Сабраних песама, је објавио управо у Летопису, као и своје најбоље преводе по којима улази у антологију српске преводилачке вештине. Да би на прави начин представили Дучићево дело организатори овог скупа одлучили су се да као учеснике позову оне који се баве тумачењем књижевности као и оне који стварају нова књижевна дела представљајући на тај начин како данашњи песници одговарају на изазове свог великог prеthodnika.

Десетак истраживача представило је на јучерашњем скупу различите аспекте Дучићевог богатог дела. Излагање проф. др Јована Делића било је посвећено првом избору после Другог светског рата из Дучићеве поезије, у стиху и прози који је 1952. приредио Меша Селимовић и тако вратио најпознатијег српског и југословенског предратног лиричара у књижевни живот. По Делићевим речима значај овог Селимовићевог избора је непроцењив и он је кључни човек за рецепцију Дучића после Другог светског рата у српској и југословенској књижевности. Да ништа друго није урадио него што је вратио Дучића у књижевни живот својим избором стихова и прозе из 1952. и што је два пута приредио Сабрана дела Јована Дучића Селимовић би трајно задужио српску књижевост и културу, навео је Делић.

Због епидемиолошке ситуације неки од најављених учесника из иностранства нису могли да дођу у Нови Сад, али ће њихови текстови бити објављени у зборнику радова планираном за наредну годину. Научно- књижевни скуп ће у понедељак бити одржан и у Требињу, Дучићевом родном месту.      

Н. П.