Плате највише порасле у здравству и социјалној заштити
Просечна зарада без пореза и доприноса обрачуната у нашој земљи за други квартал 2021. године износила је 65 014 динара и у поређењу са истим периодом прошле године номинално је виша за 9,8 одсто, а реално за 6,4 одсто, саопштио је Републички завод за статитику у извештају „Трендови 2”.
- Номиналне зараде су се, у периоду од годину дана уназад, кретале у складу са кретањем реалне економије и буџета, истовремено се прилагођавајући тржишним показатељима, то јест понуди и потражњи радне снаге - каже се у извештају Завода за статистику. - Након што је просечна зарада без пореза и доприноса, изражена у еврима, у децембру 2017. први пут премашила 400 евра, током целе 2020. године била је на нивоу изнад 450 евра. У децембру 2020. достигла је 562 евра, што је уједно највиша вредност забележена у посматраном периоду, након чега бележи незнатан пад, да би се, почев од марта па до јуна 2021, стабилизовала на нивоу од око 553 евра.
Највећи раст плата у првом полугодишту у односу на исти период 2020.године забележен је у секторима здравства и социјалне заштите 13,7 одсто, информисања и комуникације 11,7 одсто, администартивних и помоћно услужних делатности 7,5 одсто и у стручним, нааучним и техничким делатонстим седам одсто.
Највиша плате у прва два квартала 2021. године обрачуната је у областима: рачунарског програмирања и консултанске делатности (173.274 динара), ваздушном саобраћају (142.311), научном истраживању и развоју (130.072), експлоатацији сирове нафте и природног гаса (128.550), дунавској производњи (123.792) и финансијским услуга, осим осигурања и пензијских фондова (121.752). У свим осталим областима зараде су се кретале у распону од 36.104 динара у делатностими припремања и послуживања хране и пића до 114.305 динара у услужним делатностима у рударству и геолошким истраживањима.
Јавни сектор добро стоји
Просечна плата у првом полугодишту ове године у јавном секотру била је 72.344 динара без ПДВ-а. У јавним државним предузећима просек личног дохотка био је 81.869 динара, без ПДВ-а, у локалним јавним предузећима плате су просечно биле 62.558 динара, у администрацији на свим нивоима просек зараде у првих шест месеци износио је 75.380 динара, ниво државе 78.495 днара, ниво АПВ 81.525 динара, локалних самоуправа 59.712 динара… У здравству и социјалној заштит плата, без ПДВ-а, износила је 74.249 динара, а у образовању и култури 65.769 динара.
У погледу примања Београдски регион предњачи по висини зарада у односу на друге регионе у земљи. Највиша просечна зарада без ПДВ у првом полугодишту у Београдском региону износила је 79.686 динара, или 124 посто просека Републике Србије
У Региону Војводине плате су биле незнатно испод републичког просека (61.064 динара или 95 одсто републичког просека), док су Регион Јужне и Источне Србије и Регион Шумадије и Западне Србије остварили око 87 одсто националног нивоа (56.611 динара и 54.672 динара, респективно).
Завод је израчунао да је у свим регионима просечна плата бележила раст у односу на исти период лане, али да је највеће апсолутно и релативно повећање остварено у Београдском региону (6.409 динара или 8,7 одсто).
У 62 општине су просечне зараде без пореза и доприноса биле испод 80 одсто просека Републике, односно у појединим београдским општинама просечна зарада је била више него дупло већа у односу на општину Бојник (са најнижом просечном зарадом – 44.598 динара).
Такође, на зачељу лествице налазе се општине Власотинце, са зарадом у просеку од 45.235 динара, Ражањ (45.851) и Гаџин Хан (45.861).
З. Делић