У превремену пензију годишње оде између 8.000 и 10.000 људи
БЕОГРАД: У превремену старосну пензију у Србији последњих година одлазило је између 8.000 и 10.000 људи, а од 2015. укупно око 50.000 грађана одлучило се за ову врсту пензије, изјавио је данас директор Сектора за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања у Републичком Фонду за ПИО Владимир Станковић.
Станковић је за Танјуг телевизију рекао да број оних који иду у превремену старосну пензију зависи од године до године, затим да ли је у тој години било инвестиционих програма који би раднике мотивисали на овај корак, а утичу и неке друге, често личне околности.
Објашњавајући под којим условима се може отићи у превремену старосну пензију, Станковић је истакао да би грађани требало да знају да постоји разлика између старосне пензије и старосне превремене пензије.
Према његовим речима услови за одлазак у старосну пензију зависе од пола, па мушкарци ово право могу остварити ако имају 65 година живота и најмање 15 година стажа, а жене са минимум 15 година стажа и 63 године и два месеца живота.
"Када говоримо о превременој пензији, она се остварује са мање година живота али са више година стажа. То практично значи да ову врсту пензије мушкарци у 2021. години могу добити са 59 година живота и 40 година стажа а жене са 39 година и четири месеца стажа и 58 година и четири месеца живота", објаснио је Станковић.
Додао је да самим тим што се у превремену пензију иде раније него у класичну старосну пензију, превремена пензија се при првом обрачуну смањује у односу на износ који би неко добио да иде у класичну старосну пензију.
"То значи да се обрачун ради на основу година живота у односу на праву старосну пензију, што пензију умањује на месечном нивоу за 0,34 одсто, а то за пет година за колико се највише раније може отићи у пензију износи око 20,4 одсто", рекао је за Танјуг телевизију Владимир Станковић.
Нагласио је да не постоји могућност да ако неко једном оствари превремену пензију пређе у редовну старосну пензију.
Станковић је навео да се људи за ову врсту пензије углавном одлучују из личних разлога.
"Неко има рачуницу да то умањење неће бити велико а неко опет сматра да је неопходно да што пре оде у пензију, јер не жели више да ради или просто га неке друге околности усмеравају да се опредељује за раније пензионисање", рекао је он.
Одговарајући на питање постоји ли могућност да се пенали при пензионисању укину, пошто се Фонд ПИО економски оправио, Станковић је рекао да се о томе разговарало, али да је такву одлуку реално оставити за будуће време и донети је на основу неопходних анализа.
Појаснио је и да када би се пенали укинули, то би се примењивало за будуће пензионере, али не и оне који су право на ову пензију већ остварили, у смислу да им се износи повећају као да није било умањења.
Укидање пенала би, према његовим речима, свакако повећало број људи који би се одлучивали да се превремено пензионишу, а то би за последицу имало и повећање средстава неопходних за исплату пензија.
Упитан шта је допринело финансијском опоравку Фонда ПИО, Станковић је рекао да су на то највиша утицала два разлога.
"Један је већи број радних места, чиме је аутоматски повећан и број људи за које се уплаћују доприноси за пензијско инвалидско осигурање. С друге стране, уз разне државне мере се из године у годину смањује сива економија а то повећава обухват уплата доприноса и пуни касу Фонда ПИО", рекао је Станковић.
