Торњеви Боа-Морија су најлепши у хришћанским земљама

Након шегртовања код знаменитог Грега („Бернард Принс“, „Команча“) Херман се смело отиснуо у самосталне стваралачке авантуре као комплетни аутор „Џеремаје“ (прва епизода објављена је 1979) у коме је успешно спојио научну фантастику и вестерн. Следећи корак били су „Торњеви Боа-Морија“, започети 1983. године који су пронтно имали премијеру (истина у црно-белој верзији) и на просторима Југославије у легендарном магазину „Стрип арт“ (касније су репринтовани у колор албумима „Маркетпринта“).

„Торњеви...“ су историјски стрип смештен у Средњи век (Херман је имао искуства са реконструкцијама прошлости у кратком али визуелно самосвојном раду на стрипу „Југурта“ по Верналовом сценарију који описује сукобе римских освајачких легија и слободољубивих Нумиђана); номинални херој који повезује приче је часни витез Емар од Боа-Морија, ратник старог кова, чврстих принципа и назора који се, у пратњи штитоноше Оливјеа, враћа у своју постојбину, из које је протеран као осмогодишњак, намеран да је поврати јер су „торњеви Боа-Морија најлепши и највиши који постоје у хришћанским земљама!“

Стрип обилује великим цртежима пејзажа у живим бојама које смењују сличице мимика људских, углавном ружних, лица, гротескних тела и убогих станишта подно високих зидина замкова. Ефектна монтажа табли додатно је  динамизована призорима из различитих ракурса што повећава атрактивност стрипа.

Но, времена су свуда тешка а ни природа није увек гостољубива, властела је бахата и охола, посвуда крстаре разбојничке банде спремне да нападну чак и великашке замкова или да покраду манастирске ризнице. Пук је сиромашан, необразован, зао према слабијима и снисходљив према онима који држе власт и моћ. Нема ничега сјајног и гламурозног у Хермановој верзији Средњег века, нема митологизовања врлина и храбрости као што нема ни априорног оцрњивања оних који се не понашају поштено нити имају разумевања за ближње. Свет није гостољубиво место за „понижене и увређене“ односно „ружне, прљаве и зле“; управо зато се и свако зрнце поштења, осећања за праведно, осетљивости за пламените емоције сматра слабошћу па изазива подсмех и буди бес и агресију - стога ће Емар, због увреда,  изазвати на двобој обесног великашевог сина а храбра Елоиз мора да сама брани своју част и љубав. Правда је корисна играчка у рукама феудалаца, војника и свештенства којом се кажњавају немоћни; на другој страни скале и они са дна друштвене лествице пресуђују без милости – богаљу ће без оклевања отети новчић милостиње а породица ће на смрт претући ћерку која се не понаша како јој је наређено.

Први том интегралног издања „Торњева Боа-Морија“, у репрезентативном тврдом повезу и пуном колору, садржи прве три епизоде серијала: „Бабет“, „Елоиз од Монгрија“ и „Жермен“ које разоткривају раскошну позорницу на којој се увек одвија неколико паралелних радњи са мноштвом актера и статиста. Херман се не држи опробане стриповске праволинијски вођене радње већ допушта ликовима да их ситуација и карактери воде и тако продубљују увид у бројне судбине које чине импресивну мозаичку панораму епохе. Понеке од тих минијатура импозантне су и наративно и визуелно (на пример сцена у којој пастир коље свезану овцу пред очима читавог стада).

Херман јунака прве и треће приче, зидара Жермена, води погубним путем од обогаљеног, несрећног а невиног љубавника до пљачкаша празног стомака. У поменутој трећој епизоди главни јунак Емар појављује се тек на 17. табли да би у наставку приче учествовао тек у споредним дешавањима која нису везана за основну, тежишну радњу. Као што се не покорава приповедним шаблонима већ их мења и карикира Херман се не поводи ни за императивима бурних дешавања и брзих акција. Он радије прати и наглашава промене временских прилика и годишњих доба као доказ да су у тим временима људи били ближи природи.

Илија Бакић