Језикоманија: Правилно је иза
Свакодневни говор, поготово онај који нам „сервирају” на разним медијима (ТВ, штампани медији, интернет...) садржи пуно дугачких реченица, са доста апозиција – уметнутих синтагми или реченица... „Наведени подаци, рекао је у дискусији искусни професор, СУ НАЈБОЉИ доказ...”
Погрешно! Требало би: „Наведени подаци, рекао је у дискусији искусни професор, НАЈБОЉИ СУ доказ...” Скраћени облик глагола СУ је енклитика, а оне не смеју доћи на почетак акценатске целине!
Енклитике су ненаглашени (неакцентовани) облици помоћних глагола (јесам, бити, хтети) и личних заменица (ја, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она): ЈОЈ (од личне заменице ОНА), САМ/ЈЕ (од помоћног глагола ЈЕСАМ), ЋЕ (од помоћног глагола ХТЕТИ)...
Енклитике треба да стоје на другом месту у језичкој целини или на другом месту у реченици. Пошто не могу бити акцентоване, енклитике се наслањају на prеthodnu реч, чинећи с њом акценатску целину. Зато енклитика НЕ СМЕ стајати иза зареза, као што је нико не ставља на почетак реченице.
Не кажемо: САМ СЕ уморила од писања, него: Уморила САМ СЕ од писања. Потпуно је иста грешка: Јелена и Тамара, моје добре другарице, СУ ДОШЛЕ...
Треба рећи: Јелена и Тамара, моје добре другарице, ДОШЛЕ СУ...или ЈЕСУ ДОШЛЕ, ако (у овом конкретном случају) хоћемо да нагласимо да ЈЕСУ, а не НИСУ дошле.
Наташа Мирковић
