Уз финале изложбе „Поклон збирка Граовац“: Приче из живота уметника
НОВИ САД: Необични су путеви којима уметничка дела стижу у музејске колекције. Разнолики, посебни, као и сам живот, често крију интересантне приче.
Изливањем у бронзи скулптуре Женски акт Радмиле Граовац 2017. године и њеним постављањем у јавни простор испред Галерије Матице српске, као да је на неки начин призвано трајно смештање 43 дела уметничког пара Граовац у богату колекцију ГМС.
Идеја о формирању Поклон-збирке Граовац настала је у време обележавања значајног јубилеја, 170 година од оснивања Галерије Матице српске и завршетка радова на обнови фасаде. У току припрема за велику свечаност Мирјана Рис из тима Радио-телевизије Војводине, привучена лепотом Женског акта, питала је управницу Тијану Палковљевић Бугарски за име аутора. Испоставиће се потом да је Радмила Граовац њена баба-тетка. Убрзо након овог разговора, Мирјана Рис је изнела жељу своје тетке Смиљке Граовац Цветко да Галерији поклони радове својих родитеља, Николе и Радмиле Граовац. Наредне године колекција Галерије Матице српске била је обогаћена значајним делима, 21 уметничким радом сликара Николе Граовца насталим у периоду од 1934. до 1980. године и 22 вајарска дела вајарке Радмиле Граовац настала у периоду од 1990. до 2005. године. Први пут представљена публици на изложби „Поклон-збирка Граовац. Радмила и Никола“, ова дела, уз уступљене личне предмете, фотографије, видео-запис, као и дела која су пристигла у колекцију ранијих година, представљају два уметничка опуса испреплетана заједничким животом уметничког пара дугим више од пола века.
Никола Граовац (1907-2000) био је ученик Јована Бјелића, изразити колориста који је елементе уметничке композиције сједињавао у чврсто заокружену експресивну целину. Сликао је искрено и непосредно, доживљај је јасан, а његов главни носилац је боја. Широким потезом и смелим колористичким наносима по сећању или штурим скицама слободно је интерпретирао пределе, мртве природе, ентеријере, актове и портрете. Радмила Граовац рођена Рис (1920-2011) студирала је вајарство на Академији ликовних уметности у Београду. Годину пре одласка на студије, 1948. провела је са супругом Николом у Призрену, где им се родила кћерка Смиљка. У њеном стваралаштву знања стечена на Академији преплитала су се са специфичним односом према природи коју је надограђивала унутрашњим нагоном до коначне форме, али и са искуствима стеченим на бројним путовањима у сусретима са најстаријим цивилизацијама и делима светске скулптуре и архитектуре. Портрети, рељефи и сведеније скулптуре асоцијативних форми извођени су у различитим материјалима, гипсу, бронзи а највећи број њених радова настајао је у теракоти. Разноврсност текстуре, свежина непосредности доживљаја коју пружа глина, беспрекорно владање формом, минуциозна обрада, љупкост, ведрина, лиричност и архаичност садржани у богатом вајаркином опусу представљени су публици кроз изложена дела на овој заједничкој изложби.
Изложба „Поклон-збирка Граовац. Радмила и Никола“ у Галерији Матице српске траје до 22. августа, а у оквиру пратећег програма вечерас у 19 сати биће приређено посебно вече - сећање на живот Николе и Радмиле Граовац кроз причу њихове рођаке Мирјане Рис. Прилика да се упозна особа из блиског круга породице и могућност да се чују приче које остају непознате историчарима уметности права је реткост. Овога петка публика ће моћи да сазна више о животу уметника, изгледу атељеа, страстима које су их заокупљале, али и о животу са њиховим делима из посебног угла Мирјане Рис.
Ивана Јањић